Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 7:30 до 19 сати
 

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна
Децембар 2018
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

   

Александар од Југославије – Вук Драшковић

 

Није Југославија грешка. Грешка смо сви ми, овакви какви смо сада...

Губили су Обреновићи ратове, а снажили Србију. Да ли је то пораз? А он, ево, победио у свим ратовима, слави га цео свет, а Србија, биолошки, на умору. Да ли је то победа?

Да ли је стварање Југославије било велико дело или трагична заблуда – гласи питање над питањима које у новом роману Вука Драшковића сам себи поставља главни протагониста, краљ Александар Карађорђевић, творац и први владар нове државе Јужних Словена на почетку XX века.

Са којим се дилемама носио, са каквим се наслеђем и препрекама сусрео по завршетку Првог светског рата, које су домаће и стране силе ометале стварање велике државе од Солуна до Алпа, која је била његова државна идеја и како је замишљао будућег грађанина земље четири пута веће од предратне Србије – читалац ће сазнати из ове књиге која преиспитује историјску улогу и успоставља људски лик краља Александра Карађорђевића, од стварања Краљевине СХС 1918. до атентата у Марсељу 1934. године.

Без улепшавања и без омаловажавања, Вук Драшковић нам износи унутрашњу борбу и дилеме регента и краља Александра, прослављеног врховног команданта Српске војске у Великом рату, који нам, у једној драматичној исповести, износи своју визију државе, већ тада угрожене многим пукотинама...

Шта ми ово треба – Емир Кустурица

 

У овој књизи је све: емоције, судбине, драме, личности, идеје, ставови, полемике… Из дана у дан.

Надареном, интелигентном, бунтовном, стваралачком Емиру Кустурици, ниједна тема није ни далека ни непозната. Свака му је присна. Свака извире из његових пунокрвних дамара. Свакој је подједнако посвећен и одан. Са страшћу. Са љубављу. И када пише о сарајевским јаранима и лопужама; и када се мучи у Прагу да заврши “Подземље”; и када полемише са француским филозофским трањама; и са српским произвођачима шунда и простаклука; и са насртљивцима на православље и српство; и са белосветским јуришницима.

Кустурица је исконски искрен. Нежан и жесток. Сентименталан и неумољив.

Жив у писању, убедљив у дочаравању амбијента, сугестиван у идеји, жесток у обрачуну са нападачима. Виспрен и духовит.

Кустурица овом књигом-дневником нуди ђердан тема, идеја и ставова

Сву своју неизмерну даровитост, уградио је у ове опојно сочне и горко опоре дневничке секвенце. Више од две деценије овде су се склупчале. И све је живо као да је јуче било.

Јединствени Емир Кустурица!

О мишевима и људима – Џон Стајнбек

 

Добитник Нобелове награде.

Једна од најконтроверзнијих књига XX века.  

Они су необичан пар: Џорџ је мали, виспрен и тамнопут; Лени, крупан човек који поседује ум малог детета. Ипак, они чине „породицу“, држећи се један другог како би победили усамљеност и отуђеност.

Као радници у калифорнијским прашњавим пољима који једва састављају крај са крајем, они грабе сваки посао који стигну. Јер Џорџ и Лени имају план: да постану вланици комада земље и бараке коју могу назвати својом. Кад пронађу посао на ранчу у долини Салинас, остварење њихових снова чини се да је надохват руке. Али чак ни Џорџ не може сачувати Ленија од провокација кокетне жене нити предвидети кобне последице Ленијевог непоколебљивог покоравања стварима којима га је Џорџ учио.

„Стајнбеков кратки роман уздиже животе сиромашних и обесправљених на један виши, симболичан ниво.“ Џемс Топам

„Узбудљива прича коју ћете прочитати у даху. Стајнбек је виспрене погодио у нерв.“ New York Times

 

 
 На врх