Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 7:30 до 19 сати
 

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна
Јануар 2012
ПДФ
Штампа
Ел. пошта
Жарко Лаушевић – ГОДИНА ПРОЂЕ, ДАН НИКАД

Као што сазнајемо из самог поднаслова књиге, она описује трагични догађај због кога је познати глумац доспио иза решетака и дио његовог боравка тамо. У њеним редовима налазимо сва конфликтна осјећања продуховљеног, образованог и садржајног човјека који је затворен. Са њим проживљавамо све недаће, неправде, малтретирања, али и преиспитивања и кајања. Смјењивања песимизма и наде. Све то у форми дневника, који по хронолошком реду ређа дане на робији. Писац нас, са друге стране, често враћа у свој ранији слободан живот и приповиједа мноштво анегдота из свог дјетињства, са студија, из глумачког посла. Пред нама је човјек коме се свијет руши. Супруга га напушта, сумња у наклоност дјеце, подршку пријатеља, а не може причати са рођеним братом који је у сусједној ћелији. Није дозвољено, јер су браћа у истом кривичном дјелу.
Упркос свему, јунак ове трагичне приче никада се не предаје. Доживљава мноштво лоших вијести, изненадних обрта и сумњи које се стално јављају, или можда никад и не одлазе.  Међутим, Жарко, баш као и слика Фјодора Михајловича Достојевског, која је његово највјерније и највољеније друштво у затворским данима, храбро опстаје кроз све. Понекада изблиједио, искрзан и примјетно оштећен. Увјек сасвим јединствен и свој.
 
Мирјана Ђурђевић – КАЈА, БЕОГРАД И ДОБРИ АМЕРИКАНАЦ

„Каја, Београд и добри Американац“ није класичан историјски роман, иако обухвата период 1927–1945, пратећи кратки историјат суживота Београђана са Калмицима, будистичком заједницом која се бјежећи од Октобарске револуције доселила на ове просторе, а потом опет, бјежећи пред нацизмом, нестала, а да није оставила готово никаквог трага, чак ни у сјећањима самих Београђана који за њих као да нису ни знали. Главна јунакиња, радозналог и еманципованог духа, енергична списатељица Мица Ђурђевић, алтер его саме ауторке, издваја се као веома атипична појава у свом ангажману да помогне калмичкој дјевојчици Каји, такође, лику веома особеног карактера.

Мирјана Ђурђевић на свој духовити начин провоцира савременог читаоца да преиспита сопствене ставове и навике да се ствари посматрају поједностављено, типолошки, из угла увријежених представа и предрасуда. У том смислу, „прича о Београду у коме сте пропустили да живите“, како гласи поднаслов романа, доживљава се и као прича о Београду у коме управо живимо и који се одиста не разликује много од оног пређашњег у неким главним цртама на које се роман фокусира.
 
Марио Варгас Љоса – АВАНТУРЕ НЕВАЉАЛЕ ДЕВОЈЧИЦЕ

У врло раном узрасту Рикардо остварује сан који је у својој родној Лими имао откад зна за себе: да живи у Паризу. Али поновни сусрет с љубављу из младости све ће промијенити. Млада дјевојка, неконформиста, авантуристкиња, прагматична и немирна, извући ће га из малог свијета његових амбиција.

Свједоци периода превирања и процвата у градовима као што су Лондон, Париз, Токио или Мадрид, који су овдје много више него попришта дешавања, обоје ће видјети како им се животи преплићу, али се у потпуности не подударају. Па ипак, од тог плеса сусрета и мимоилажења, прича ће, из странице у страницу, бити све интензивнија док не омогући потпуно утапање читаоца у емоционални универзум јунака.

Стварајући задивљујућу напетост између комичног и трагичног, нобеловац Марио Варгас Љоса се игра са стварношћу и фикцијом како би изнио причу у којој нам се љубав представља као нешто што се не може дефинисати, као власница хиљаду лица, попут неваљале дјевојчице. Страст и удаљеност, случај и судбина, бол и ужитак...

Какво је право лице љубави?
 

 

 
 На врх