Закопани џин - Казуо Ишигуро

Велики пут је пред нама

и не смемо више оклевати...


Понекад суров, а понекад мистериозан, Ишигуров први роман након десетогодишње паузе говори о страхотама заборава и снази сећања, доноси снажну параболу о љубави, освети и рату. Инспирисан толкиновским фолклором, с јунацима који ходају путевима краља Артура и Фрода Багинса, подједнако лако освајајући нашу наклоност, писац ипак успева да превазиђе ограничења жанра. Ретко се дешава да приче са змајевима и бајколиким створењима и висока књижевност иду заједно, као што је случај у Закопаном џину. Једно је сигурно, Ишигуро је остао веран себи и својој намери да никад не напише два, макар слична романа и да нас, притом, никада не остави равнодушним.

Римљани су давно напустили острво и Британија све више пропада. Али ратова, који су некада били тако чести, више нема. Аксл и Беатрис, двоје старијих Брита, сматрају да је коначно дошло време да крену кроз земљу магле и кише и посете сина кога годинама нису видели и једва да га се уопште и сећају. Знају да ће се на том путу суочити са многим опасностима, али не знају како ће се њихов пут одразити у тамним и заборављеним куцима њихове љубави. Такође не знају да ће им се на путу придружити саксонски ратник, одбачено сироче и витез – свако од њих, попут Аксла и Беатрис, изгубљен у потрази за сопственом прошлошћу.

Проклета авлија - Иво Андрић

Цариградски затвор, назван Проклета авлија, са својим симболички шареним светом, спојио је једног скромног, поштеног и недужно оптуженог босанског фратра и разочараног, животом отрованог и фикцијом опседнутог турског богаташа. Свет Проклете авлије, која кроз своју утробу пропушта све врсте људских грехова и порока и чија је непрегледна разноликост помно надгледана застрашујућим очима управника Латифаге Карађоза, место је са врло упечатљивим ликовима и судбинама. Ипричана смиреним реченицама које су израз истанчаног умећа приповедања, као и унутрашњом динамиком која обухвата читаво дело, Проклета авлија је недвосмислено једно од најбољих остварења у целом Андрићевом богатом књижевном опусу.
Овај кратки роман, чије писање је Андрић започео између два светска рата, а довршио га и објавио 1954. године сматра се пишчевим ремек-делом. Сви протагонисти Проклете авлије, ма колико различити, чувају у себи искуство сужња, па и свет, макар и несвесно осећају као ограничен, тескобан простор. Као да је само постојање тамновање. „Сви су споредни и неважни“, записује Андрић, „Авлија живи сама за себе, са стотину промена, и увек иста.“

 

Ником ни речи - Харлан Кобен

За Др Дејвида Бека губитак је био исувише болан. Сваког дана у последњих осам година проживљавао је ужас онога што се догодило. Светлуцаво језеро. Бледа месечина. Продорни крици. Ноћ када је остао без жене. Последњи пут када ју је видео у животу.

Сви му говоре да је време да настави да живи даље, да заборави на прошлост, једном за свагда. Али, Дејвид Бек не може да прихвати крај. На екрану његовог компјутера појавила се порука, реченица коју су знали само он и његова покојна жена. Одједном, Бек почиње да верује у немогуће – да је негде, некако, Елизабет ипак жива.

Бек је упозорен да не говори ником ни речи. Тако и поступа. Због тога он избегава људе којима највише верује и упушта се у потрагу за нејасним ликом чије му поруке пружају очајничку наду. Али, неко му је већ за петама. Бек се креће према срцу мрачне и смртоносне тајне – а неко намерава да га заустави пре него што тамо стигне.

„Не сећам се када сам последњи пут осећао такву журбу да завршим читање једног романа. А у последњих 30 страница, па, видећете. Покушајте да читате Ником ни речи тако полако да можете да уживате у Кобеновом стилу. Биће тешко. Али покушајте.“  St. Petersburg Times

„Ником ни речи почиње потресном сценом од које ће вам можда кренути сузе, а онда вас повуче на узбудљиво путовање на којем ћете непрестано погађати и окретати странице што брже можете, у готово очајничкој жељи да сазнате шта се даље десило.” Denver Post

„Веома узбудљив, брзог ритма, величанствен приповедачки стил.“ Publishing News

„Већ након петнаест страна књиге Кобен вас увлачи. Након тога не успорава ритам… Ако вам за ову књигу буде требало више од два дана да је прочитате, будите сигурни да превише радите.“ Детроит Неwс

„Очаравајући, оригиналан и напет трилер… узбудљив… паметан и јединствен.“ Los Angeles Times