У Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини представљена je књига “Александар од Југославије”, аутора Вука Драшковића, још један у низу његових историјских романа.

Драшковић је рекао да је сама одлука да пише роман о краљу Александру било велики изазов, због тога што је, према његовом мушљењу, ријеч о непоновљивој и највећој личности у историји Срба.

Он је подсјетио да је краљ Александар имао тек 24 године када је српску војску повео на Отоманску империју, а у тим година, каже Драшковић, армаду сличну српској предводио је само Александар Македонски.

Александар је, каже Драшковић, вјероватно, најоклеветанија и најомраженија личност у историји, “прије свега народа из којег је поникао”.

Према ријечима Драшковића, да ли је стварање Југославије било велико дјело или трагична заблуда, питање је које у овом роману сам себи поставља главни протагониста, краљ Александар Карађорђевић, творац и први владар нове државе Јужних Словена на почетку двадесетог вијека.

Да ли је Југославија била грешка, каже аутор романа, види се данас када је нема.

“Многи светски озбиљни коментатори све чешће се усуђују да кажу, посебно ових дана, да сви ми на развалинама ове Југославије нећемо имати будућности док се не окренемо прошлости, док се на неки нови начин не будемо поново повезали и не будемо створили неку нову Југославију, са суштином сличном њеној”, рекао је Драшковић новинарима.

Књижевник, политичар и историчар Вук Драшковић рекао је да је овим романом хтио да пошаље поруку да је убиство ове државе “у времену великих злочина који су пратили њено нестајање, заправо највећи злочин”.

“Мислим да се то сваким даном све више потврђује”, рекао је Драшковић и додао да је стварајући ово историјско дјело настојао да буде “максимално поштен и према Александру и према том времену, као и свим људима из тог периода, а који се у роману помињу”.

У књизи се може прочитати са којим се дилемама носио, са каквим се насљеђем и препрекама сусрео по завршетку Првог свјетског рата, које су домаће и стране силе ометале стварање велике државе од Солуна до Алпа, која је била његова државна идеја и како је замишљао будућег грађанина земље четири пута веће од предратне Србије.

Књига преиспитује историјску улогу и успоставља људски лик краља Александра Карађорђевића, од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године до атентата у Марсељу 1934. године.

Без уљепшавања и без омаловажавања, Вук Драшковић у овом роману износи унутрашњу борбу и дилеме регента и краља Александра, прослављеног врховног команданта Српске војске у Великом рату, који, у једној драматичној исповијести, износи своју визију државе, већ тада угрожене многим пукотинама.