Браћа Карамазови – Фјодор Михајлович Достојевски

У форми психолошког трилера и са жанровским особеностима крими романа (фабула овог романа Достојевског се фокусира на мотив неразјашњеног убиства и сцене суђења), Достојевски је написао један од најутицајнијих филозофских романа свих времена. Ликови овог романа у паузама епилептичних напада, истраге убиства, пијанства, одласка у манастир и његовог напуштања, говоре о Богу, проблему зла и патње, те разматрају етичке недоумице. Ти су разговори постали амблематична слика духовног стања 19. века. У питању је роман који је Сигмунд Фројд сматрао једним од најфасцинантнијих књижевних дела икада написаних. Међу осталим значајним љубитељима овог темељног дела Достојевског налазе се и Ајнштајн, Витгенштајн, Хајдегер, Џојс, Курт Вонегат…

Оливер VII – Антал Серб

Мешавина бајке, политичке сатире и авантуристичког романа, Оливер VII је ведро и маштовито написан роман у стилу шекспировске комедије забуне и замене идентитета, са много ироније и хумора. Главни јунак, млади краљ имагинарне државице Алтурије, заљубљеник у књиге и уметност, инсценираће државни удар на самога себе како би побегао у Венецију и осетио искуство стварног живота, да би након тога био принуђен да сам изведе контрареволуцију и себе врати на трон.

У домовини класик, мађарски писац Антал Серб је у Европи откривен са задршком: његови романи у Британији и Немачкој постају бестселер седамдесет година по настанку, а Серб је у једном тренутку био најтиражнији преведени писац на западном тржишту. Преведен је на десетак светских језика, међу њима и на српски (Путник и месечина и Легенда о Пендрагону), а хвалоспеве о овој књизи писали су како најзначајнији савремени писци, тако и критичари најугледнијих европских и светских листова.

„Изузетно шармантна шекспировска маскерада, у којој Оливер ВИИ игра улогу шарлатана који игра улогу Оливера VII! Хепиенд је посебно дирљив део овог јединственог романа.“ Сем Сакс, Wall Street Journal

„Оливер VII је дефиле многих личности које се полако претварају у једну средишњу личност.“ Алберто Мангел, Finacial Times

„Све у овој књизи је, на први поглед, смешно, бајковито. Али како читање одмиче, примећујете да је у питању нешто много више него бајка: бекство од идентитета, венецијанска атмосфера, горка иронија која лебди над одлуком између дужности и задовољства…“ Николас Лезард, The Guardian

Абецедар – Часлав Милош

Добитник Нобелове награде.

Абецедар сам писао уместо романа или као нешто на граници романа, у складу с мојим сталним трагањем за „обухватнијом формом“. Упитао сам се зашто се не бих опробао у форми коју досад нисам користио, која даје много слободе пошто не јури за лепотом, већ региструје чињенице... Чудан је то спектакл и сâм сам се, учествујући у њему, чудио некаквом обиљу које је измицало речима... читаво клупко испреплетаних судбина, трагичне и комичне; боје, облици, звучање различитих језика и различитих акцената.
Чеслав Милош

Писана у форми речника, ова књига пољско-литванског нобеловца може се читати од почетка, из средине или с краја а да се не изгуби нит пишчеве мисли ни целина његовог обухватног увида у доба у којем је живео, његове више или мање значајне протагонисте и догађаје који су га обележили, у „тај људски честар који називамо историјом наше савремености“.

Адам и Ева, алхемија, Америка, аутомобил, Балзак, богумили, Достојевски, енглески језик, град, глупост Запада, истина, прва љубав, новац, предсрасуде, Рембо, слава, умишљање и знање – само су неке од близу две стотине одредница о темама, појавама и људима које су Чеслава Милоша опседале током живота и, како се сам изразио, походиле га попут „гласова људи које је некад познавао, или знао по чувењу или из књига“, стварајући јединствен романескни мозаик о двадесетом веку.


„Ова колекција уазбучених реминисценција пружа читаоцу несумњив утисак целине захваљујући Милошевим вишегодишњим филозофским и књижевним преокупацијама које су и овде присутне: краткоћа живота суоченог са ’реком заборава’ и парадокс хришћанске вере у контексту несагледивих размера људске патње.“ Кристен Кејс