Током десет година брижљивог записивања  личних доживљаја, али и општих друштвених  појава, аутор књиге Немања Гаврић  у свом првенцу  објавио 28  прозних живописних текстова   и све њих крунисао насловом – Дволичност бесмисла.

На тај начин млади писац дозволио је читаоцима да кроз његове приче, спознају своје личне  и осмотре окружење кроз сплет разних животних околности  које се преплићу са заједничким  особинама и емоцијама.

На први поглед, књига од шесдесетак страница , можда ће поједине нагнати на сумњу и довести у питање   ширину   забиљежених мисли, међутим, аутор Гаврић више се водио жељом да својим причама  проговори о суштини и  личном погледу  на свијет око себе, како он тврди, умјетничким очима...

Према ријечима рецезента књиге Мирјане Ђапо, иначе својевремено,  Немањине професорице  српског језика и књижевности у Гимназији, све је код Гаврића ствар душе, и свака прича настала је у једном трену,међутим, она истиче на првом мјесту,  његову храброст  да загребе по површини времена у којем живимо и све што он   осјети и види -  ријечима и  оголи.

У књизи Дволичностт бесмисла, смјењују се теме, али и емоције, на тај начин аутор подражава у себи Андрићев стил писања... Немања Гаврић  са својих 27. Година већ увелико себи а и другима поставља суштинска питања, не прихвата баналност,  трудиће се  да на животном путу  пронађе своје знакове поред пута, и препозна стазе, лица и предјеле које воде до пуноће живота.