Гајић истиче да ову књигу о историјату и вјеровањима старих Словена - језику, обичајима, боговима и митским мјестима, може да чита и неко ко нема никакво предзнање и неко ко зна доста о словенској митологији, а да сваком буде занимљива.
"Надам се да ће ова књига помоћи да се и ми, али и други народи, донекле упознамо о древним обичајима и вjеровањима, чија љ епота не заостаје ни за једном познатијом митологијом. Суштина свега је да сам открио да није било бољег мјеста за писање о словенској митологији од оног гдје живим /у Србији/. Схватио сам да је словенска митологија код Срба очувана у великој мјери, боље него код неких других словенских народа", рекао је Гајић.
Аутор, који је у стварање овог дјела уложио седам година, наглашава да је фасцинантно то што је у православље у великој мјери уткана стара религија, о којој се зна тако мало, као и то што су сачувани многи обичаји, али често изостаје објашњење зашто их се људи придржавају.
"Чак и ако то нећемо да признамо, придржавамо се древних обичаја који посебно долазе до изражаја на свадбама, на сахранама, када се иде на бабине, за Божић, за славу, а нисмо свјесни шта заправо представљају. Напримјер, да Срби нису раскрстили са паганством показује то што се и даље не крсте када грми, јер се плаше старог бога грома. Потрудио сам се да у књизи објасним управо значење тих обичаја, да бисмо знали шта смо сачували, јер је то драгоцјено", нагласио је Гајић.
Он сматра да је у ери интернета младе могуће вратити књизи, коријенима, историји и традицији, само треба одабрати креативан приступ.
"Младима то треба представити тако да буду поносни на то, а не да заспе усред читања. Ново вријеме тражи и нове методе. Традиција и коријени могу дјеловати незанимљиво само ако су лоше упаковани", закључио је Гајић.
Књига, у којој су сажети подаци о свим познатим словенским боговима, митолошким бићима и мјестима, обичајима, магији и ритуалима, ослања се на најпознатије научне ауторитете који су писали о словенској митологији. |
|
