Горан Петровић – Испод таванице која се љуспа

Радња ове кино-новеле, како ју је аутор жанровски одредио, смештена је у краљевачки биоскоп „Сутјеска“ и временски је ограничена на трајање пројекције једног филма (чијег се наслова приповједач не може сјетити), почетком маја 1980. године, на дан када је умро Јосип Броз Тито. Приповједач је један од посјетилаца те пројекције, који погледом шета од првог до посљедњег реда сале, поклањајући пажњу сваком од тридесетак гледалаца у том тренутку присутних у биоскопу.

Петровић се ипак није задовољио тиме да, кроз појединачне судбине Краљевчана, прикаже живот малог човјека у раздобљу деструкције социјализма у Југославији. Разнородна галерија ликова послужила му је као погодна полазна основа да исприча и причу о историјату објекта, у којем је осамдесетих година прошлог вијека радио биоскоп „Сутјеска“ – најприје је, прије Другог свјетског рата ту био хотел Југославија, у једном његовом дијелу радио је биоскоп „Уранија“, послије рата „Сутјеска“, а током деведесетих кино-сала претворена је у пословни простор (магацин, продавница, па кафана). Та, помало меланхолична, мада не и носталгична прича о пролазности и промјенама система вриједности, појачана је у посљедњем дијелу новеле, у којем се, као на одјавној шпици филма, дају кратки подаци о судбинама посјетилаца „Сутјеске“ послије распада СФРЈ. Тек тада, када заокружи трагичне судбине већине јунака, добронамјерни хумор и безазлена иронија уступају мјесто оштријој критици, из које је могуће назрети и идејни став аутора.

Дафни Калотај – Руска зима

“Руска зима“ је узбудљива прича о љубави и умјетности, издаји и искупљењу, проткана суровим историјским догађајима који на мучан начин обликују људске животе.

Одлучивши да прода на аукцији своју изванредну колекцију накита, Нина Ревска, некадашња велика балетска звијезда Бољшог театра, вјерује да је коначно навукла завјесу на своју прошлост. Умјесто тога, бивша балерина нађе се преплављена успоменама на своју отаџбину и догађаје, величанствене и болне у исто вријеме, који су прије пола вијека промијенили ток њеног живота.

Дафни Калотај је рођена у Канади (мајка јој је Канађанка, а отац Мађар), али је одрасла у Њу Џерзију (САД). Дипломирала је психологију на колеџу Васар, а затим се преселила у Бостон и на Бостонском универзитету дипломирала креативно писање. Ту је бранила и своју докторску тезу о модерној и савременој књижевности. За своје збирке прича вишеструко је награђивана. Данас предаје креативно писање на колеџу Скидмор Бостонског универзитета.

Игор Маројевић – Мајчинска рука

Главни јунак је гимназијалац чији је једини сан да се ослободи невиности. У потрази за женама и дјевојкама, упознаје двије Њемице, своју вршњакињу Херту и њену знатно старију сестру Соњу. Наизглед још један Маројевићев роман о љубавном троуглу неосјетно прелази у узнемирујућу причу о породици Шлесер и другим „Швабама“, већином цивилима, које је између 1944. и 1948. године задесио изгон из социјалистичке Југославије или смрт и понижења у војвођанским логорима. Тако у овом роману дословно ослобађање од невиности носи и додатно значење које се односи на историју, на истину коју је све до тада, крајем седамдесетих година прошлог вијека, дјечакова фамилија на челу са мајком крила од главног јунака.