Наша адреса и основни подаци:
Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина
Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541
Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com
racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com
Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035
Радно вријеме:
ПРОСЈАКИЊА – Марица Поповић
Колико пута сте на улици прошли испред испружене руке неког дјетета? Колико пута су у вас биле упрте тужне и молећиве очи неког дјечака или дјевојчице и колико пута сте у дубини свога џепа потајно потражили неку пару и спустили је на промрзли длан? |
|
ПРАШКО ГРОБЉЕ – Умберто Еко Роман Прашко гробље написан је у форми фељтона какви су били у моди у XIX вијеку. Има формалне одлике доброг романа у наставцима: све врви од неочекиваних обрта, подлих и изопачених опата, језуита, масона, шпијуна, контрашпијуна, доушника, жбира, фалсификатора, лажних свештеника, атентатора, бомбаша, убица, ту је и сатанисткиња обољела од хистерије - главна јунакиња оргијастичне црне мисе. Укратко ова књига има све елементе готик стила, стога се чита у једном даху. Само што су, за разлику од фељтона, све личности и сви догађаји у Прашком гробљу истинити. Измишљен је једино Симоне Симонини, главни јунак, (или постоје два главна јунака?), али је и он у ствари тек сажетак онога што је одређени број људи током тог бурног вијека у Европи чинио и говорио. |
|
MEIN KAMPF - Светислав Басара „Светислав Басара је успио да под именом Mein Kampf напише радикално антифашистички роман. Али, није то једини “плес са немогућим” у овом роману. Заправо, Басарин Mein Kampf је један одиста узбудљив танго са имагинацијом читаоца. Басара доказује да ништа није изван милости романсијера, тог посљедњег (ироничног) бога нашега свијета. И да не постоје “тривијалне зоне” којих се пристојан писац има клонити: јасно, иза овог мита о “неупотребљивим темама” крије се заправо најнижи књижевни конформизам, не тако риједак на актуелној регионалној сцени. Напротив, понекад је управо у “патологији свакодневног”, у својеврсној феноменологији баналности сакривен пут до пуне слике о једној епохи.“ (Балша Брковић) |
< Претходна | Сљедећа стр. > |
---|