„Роман свако може тумачити како мисли да треба, што мислим да поетика и допушта. Чињенице су блаже него што су у стварности, иако заступам тезу да ништа није било у књижевности и умјетности, а да није било у животу“, рекао је Гавриловић, који је и директор Службеног гласника Србије.   Он каже да је настојао да у роману покаже да је живот маштовитији од било које фикције.   „Роман се антрополошки бави злом у револуцијама, религијама, нацијама, класама и идеологијама, али све у свему злом у човјеку окруженом насиљем“, рекао је Гавриловић, који је, како каже, роман писао око 30 година. О књизи су поред аутора говорили и књижевник Горан Бабић као и књижевни критичар Петар Арбутина.