Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
24. октобар 2014. године Обиљежени "Цвијићеви дани"
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Бијељинска Гимназија "Филип Вишњић" у сарадњи са Народном библиотеком „Филип Вишњић“обиљежила је "Цвијићеве дане" предавањем и на којем су о великом српском научнику бесједили географи Стеван Станковић и Милован Пецељ. Обраћајући се публици, у којој су углавном били гимназијалци, њихови професори и поштоваоци српског великана, Станковић је за Цвијића рекао да је свијету оставио 10.600 страница књига које су штампане на 12 свјетских језика.

"Цвијић је одавно у науци, у политици и у животу свакодневном видио више и боље него многи и данас", истакао је Станковић и изазвао смијех публике критикујући одговорне који су његов лик ставили на новчаницу са много нула за коју се у Србији данас може купити једна жвакаћа гума.

Након предавања о успјесима Цвијића као ученика, научника, човјека и пријатеља човјечанства, као великог Србина, Станковић је рекао да по њему данас носи име 12 школа у Србији и Републици Српској, један врх на планини Рудник, музеј у Београду и Географски институт при Српској академији наука и уметности.

Име српског географа носи и неколико група сталагмита и сталактита, неколико улица и тргова у Цвијићевој родној Лозници, а као најљепши споменик њему издвојио је једну врсту цвијета шафрана који расте у источној Србији.

Професор Пецељ је своје предавање посветио бројним даровитим сљедбеницима Јована Цвијића, истичући да је то вријеме када су малом Србијом корачали велики људи и умови који су задужили свијет науке.

Јован Цвијић /1865-1927/ сматра се утемељивачем српске географије, оснивач је Српског географског друштва, предсједник Српске краљевске академије, садашње Српске академије наука и уметности, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбона и Карловог универзитета у Прагу.

 

 

 

 

 

 
 На врх