Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 7:30 до 19 сати
 

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна
Септембар 2015
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Знакови поред пута – Иво Андрић

(неколико уломака)

 

Чини ми се кад би људи знали, колико је за мене напор био живети, опростили би ми лакше све зло што сам починио и све добро што сам пропустио да учиним, и још би им остало мало осећања да ме пожале.

 

Познавао сам једног човека који је за сваку ствар коју он нема или не разуме успевао да нађе понеку злу реч.

 

Бојати се људи, значи чинити криво Богу. Страх од људи можда и потиче отуд што смо се некад огрешили о божији принцип. Човек у коме има жива душа не би, логички, требало да се боји људи ни ичега људског.

 

У овом друштву подједнако патимо сви, и жене и мушкарци, само су улоге подељене, и то отприлике овако: Кад ми патимо због жена, то је готово редовно због тога што жене нису онакве какве бисмо ми желели да су. Кад жене пате због нас, то је увек стога што смо овакви какви јесмо. Али, што је главно, патимо сви и мучимо се често, дуго, свирепо и бесмислено.

 

Само активни људи и њихова борбеност и безобзирност покрећу живот напред, али га само пасивни људи и њихова стрпљивост и доброта одржавају и чине могућим и подношљивим.

 

Не смрт, заборав решава све. Заборав, и то не само појмова, речи и лица, него свега што постоји и живи. Заборав тела и заборав времена. Заборав, да би се могло предахнути и живети даље у телу без сећања, са духом без имена. Заборав, смрт са правом на наду.

 

Живети у страху, у кајању, у сталном страху од страха, не моћи ока склопити и не моћи душом данути, и при свему томе радити и смејати се и разговарати, то значи за људе као ја живети и успевати међу светом.

 

 

 

Сјај у оку звезде – Љиљана Хабјановић Ђуровић

 

„Сјај у оку звезде“ је роман о снази вере! О стваралаштву и жртви! О даровима Духа Светога! О невидљивој светлости икона! О женама које су мењале историју славног Византијског царства и историју хришћанства. О победи православља.

Главне јунакиње романа „Сјај у оку звезде“ су три изузетне жене. Живеле су у доба када цркве нису биле домови Божји, већ су личиле на повртњаке и птичарнике. Када је, по заповести царева и патријараха, иконољубље проглашено за јерес. Када су иконе скрнављене и јавно уништаване, а сви који их поштују прогањани.

Ирина и Теодора биле су византијске царице. Волеле су иконе и бориле су се за повратак иконопоштовања, свака по својој моћи и по својој природи.

Лилија је била иконописац. Није се одрекла своје узвишене уметности ни када су многи сликари одбацили дар Божји да би примили дарове царске. Ни када је иконописање забрањено. Знала је да "човеку не вреди да задобије читав свет ако души својој науди". Остала је верна, и своја, загледана у сјај у оку Звезде незалазне.

Заувек море - Наташа Драгнић

 

Од ауторке бестселера Свакога дана, свакога часа.

Три жене. Један мушкарац. Љубомора. И љубав, дубока и снажна као море.

Све је почело у једној капели у Тоскани. Деветнаестогодишњој Роберти Алеси прилази један младић, поета. Зове се Алесандаро Ланг, љубазан је, романтичан и непредвидљив. Њихова веза ће трајати неколико година све до тренутка кад Роберта угледа Алесандра са Лучијом, њеном сестром, и поверује да су у вези. Међу сестрама се тада отвара дубок јаз. Годинама касније, наћи ће се у породичној вили на Елби. Тада ће и њихова трећа сестра Нанина имати нешто да каже. Која ће се од њих три удати за песника? И да ли ће друге две моћи да јој опросте?

Упечатљива породична фреска која говори о љубави, страсти, болу и опраштању. После великог успеха романа Свакога дана, свакога часа, Наташа Драгнић нам доноси поетичну, узбудљиву и дубоку причу. Баш као што је и море.

Дирљива љубавна приповест, генијално конструисана, узбудљиво испричана, пуна чаробних тренутака и поезије – а уједно и породична прича која ће нас ганути до суза!

„Изузетно лепа, лагано и поетично написана љубавна прича о вечном повратку.“ Elle

„Друга књига Наташе Драгнић говори о љубави и мржњи, рађању и смрти, чежњи и очајању, туговању и срећи. Истински бестселер.“ Buchjournal

 

 
 На врх