Владимир Пиштало – Тесла, портрет међу маскама

Најзанимљивија и најјаснија прича о Тесли, досад испричана. Свет се мање променио од Платона до ТеслИног рођења него од Теслиног рођења до његове смрти. Тешко је не бити фасциниран причом о Историјском Искораку од хомерског гуслара до летења на плавом зраку енергије - за само један људски век!

Овај роман комбинује фреску и икону, сагу и интиму. Теслина биографија је надахнута хроника једне од највећих промена у људској Историји, у неколико земаља, на два континента. Повест о Тесли је прича о повести епохе. Метро испод града и рекламе на крововима, његова су дела. Чаплинов скитница Шарло је подсећао на њега кад је копао ровове. Федерсен, Фриц Лангов господар Метрополиса, је опет - био он.

Луди научник са његовим калемовима у филму о Франкенштајну је био он. Беспрекорно обучени аристократ са залисцима кога је Играо Бела Лугоши је, по својој елеганцији и маниру, био он. Зар није он, пре Бретона, ослушкивао геомагнетски пулс Земље?

Зар није Орсон Велс плашио људе његовим зракама смрти?

Борислав Пекић – Нови Јерусалим

„Има људи чије трагове следимо као уметничка дела… Има људи чије стопе, у песку трајања утиснуте, не воде истим смером у коме су водили њихови животи… Има људи чији је живот траг врелог железа у тле утиснут… Има људи чији живот у мочвари трајања личи на трагове црвенокожаца кад неће да буду уочени… Има људи чији је живот траг у води... “

Борислав Пекић

Нови Јерусалим је збирка прича широке временске перспективе, али и веома широке перспективе карактера; од људи који стварају свет и нови садржај до оних који руше. Карактери у себи носе, као доминантну особину, печат и лик времена, као судбину, искушење и трагику постојања. Сваком јунаку Пекић је одредио један од основних елемената – метал, земљу, ватру, ваздух, воду …

Када осмотримо временски распон који приповетке из Новог Јерусалима обухватају (а то је лук од раног средњег века до далеке, антиутопијске будућности), можемо рећи да „хроника“ у датом случају означава интегрални летопис света.

У Новом Јерусалиму цела историја је у ствари готска хроника, бескрајни низ тајновитих, трагички осенчених судбина. Преиспитујући и креативно надограђујући неке карактеристике управо тог и тако одабраног жанра Борислав Пекић испунио га је смислом за који можемо рећи да подједнако припада свима нама, да је универзалан. А тамо где се говори о универзалном, тамо говори истинска, највиша уметност.

Михајло Пантић

Владимир Кецмановић - Осама

Од аутора култних романа Топ је био врео и Каинов ожиљак.

Приповедач ове потресне приче, стари муслиман из Босне, исповеда свој живот некадашњем земљаку с којим се сусрео у Америци, где је доспео после ратова и распада Југославије. Његова прича о моћницима и жртвама једног до јуче мирног и срођеног света, о Муратовом сину Баји који се у помрачењу ума поистовећује са Осамом бин Ладеном, као да призива повест о Ћамилу и Џем-султану, само на овим просторима и у скорашње време, у овдашњој „проклетој авлији“.

Историја се понавља а зло не бира, као да нам поручује писац на уста несрећног српског дечака из романа Топ је био врео, а сада и у Осами кроз огледало несрећног Баје. Живописним босанским говором, препознатљивим стилом са језгровитим и исеченим реченицама, Кецмановић гради незаборавне ликове мештана, ратних профитера, дођоша и поробљивача, џихадиста и сфороваца, нових силника и старих породица које је рат разорио, и потврђује своје високо место у савременој српској књижевности.

„Нови роман Владе Кецмановића је дјело које можемо сврстати у жанр књига „отворених вена“. Писан је језиком његовог дјетињства, говором у коме су изостављени вокали и гдје се значења ријечи губе у бујици страсти и осјећања која ауторове јунаке воде кроз снажне заплете. Српски писац трансцендира језиком босанских муслимана – храбро поштовање комшије и меланхолично познавање касабе. Осама – још један тријумф Кецмановићевог човјекољубља.“ Емир Кустурица

„Дијалект стиче достојанство кад се на њему исприповеда велико уметничко дело. Зналачки и маестрално, Кецмановић свој књижевни свет програмски уклапа у Андрићеву традицију, а можда и највећа сличност Кецмановића са Андрићем јест у његовом дубинском разумевању трагизма историјске судбине босанских муслимана.“ Мухарем Баздуљ

„Кецмановићева истина најрадије проговара на уста деце или јуродивих. И ова прича је испричана ведрим и непобедивим уличним језиком. И мало кад је ведријим језиком испричана тужнија прича.“ Владимир Пиштало