Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Март 2016
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Тома Здравковић 68 неиспричаних прича - Дејан Ћирић

 

Књига "Тома Здравковић 68 неиспричаних прича" је јединствено дело које обилује аутентичним, занимљивим, духовитим, узбудљивим и пре свега врло емотивним исповестима Томиних пријатеља, колега и сарадника о животу и каријери овог веома посебног и великог човека и уметника. Полазна основа у стварању ове књиге је био спој туге и среће у Томином животу који га је у потпуности дефинисао и као човека и као уметника. Аутора је та његова специфичност повела ка неиспричаним причама, ка открићу тајне коју је Тома Здравковић носио а која је везана за најискренију и најлепшу људску емоцију - љубав. Ова књига је ризница успомена, сећања, фантастичних анегдота, суза, смеха и пре свега веома искрених и дубоких емоција које су Тому карактерисале у сваком сегменту његовог живота, рада, трајања, постојања. "Био је песник и несрећник", "Носио је у себи нешто што ми не можемо да схватимо", "Живео је по својим правилима и по својим сновима", "Био је симпатични мангуп", "Очима пуним туге је знао да омађија публику", "Све је радио импулсом срца", "Сваку кафану је претворио у мали Коларчев универзитет", "Није хтео да нађе своју срећу" само су неки од наслова иза којих се крију до сада неиспричане приче о једном од највећих уметника свих времена на овим просторима. Са великим пијететом и искреним емоцијама о Томи су говорили Миша Јанкетић, Жарко Лаушевић, Цуне Гојковић, Оливера Катарина, Бора Тодоровић, Даница Максимовић, Тозовац, Зоран Калезић, Кемал Монтено, Арсен Дедић, Неда Украден, Здравко Чолић, Лепа Лукић, Горан Бреговић, Драган Џајић, Тереза Кесовија, Зафир Хаџиманов, Мерима Његомир, Есма Реџепова, Халид Бешлић, Новица Здравковић, Мухарем Сербезовски, Шабан Шаулић, Боки Милошевић и многи други.

Заробљени ум – Чеслав Милош

 

Чеслав Милош је увек себе сматрао песником, и то херметичним песником за малобројне читаоце, па есејистом, а никада романописцем. Ипак, постао је познат кад му је објављена књига есеја Заробљени ум. („...тек кад је Заробљени ум иза{ао код Галимара искочио сам на површину“ ). У есеју је, како је више пута истицао, рекао све оно што није могао да каже у поезији. Дуго је био сматран политичким писцем и великим антистаљинистом. Повод за то су две његове књиге: роман Освајање власти и књига есеја Заробљени ум, у свету позната као књига о комунистичком тоталитаризму. То је пример оригиналне есејистике с елементима аутобиографије, интроспекције и дубоке рефлексије. Уосталом, сâм Милош је рекао да је „политички аспект само спољашњи, у ствари, реч је о некој врсти антрополошке или социолошке студије...“ која показује понашање интелектуалаца у тоталитаристичком систему. Највеће зло тоталитаристичког система он је видео у поробљавању умова, у страшном идеолошком притиску власти да би створиле „новог човека“. Једно од главних питања у овом сложеном делу је питање конверзије, наиме, како је могуће да већ формирани, зрели људи постану присталице стаљинизма, да се прилагоде условима који су им сасвим страни. Милош представља два механизма која човеку из земаља Центра служе за прилагођавање новој ситуацији која угрожава његов идентитет. Први је „Мурти-Бинг“, а други „кетман“. Прихватањем првог он подлеже „заробљавању“ ума, мењању личности, док се прихватањем другога бори против тога. Термин „Мурти-Бинг“ Милош је позајмио из романа Станислава Игнација Виткјевича Ненаситост да би илустровао поводљивост интелектуалаца за лепотама Нове вере. И други термин, „кетман“, позајмљен је из литературе, овога пута из књиге Жозефа Артура Гобиноа Религије и филозофије у Централној Азији, настале крајем деветнаестог века. Из ње је узео „причу“ којом је хтео да покаже да људи о којима пише Нову веру нису прихватали безрезервно. Глумили су, односно практиковали, неку врсту игре у којој су се сви маскирали, и владари, и они који су им подређени. И сви су знали за то. Практикујући „кетман“, доводећи у заблуду представнике власти, човек се осећао морално чист. И ту долази до вредносног померања. Нико није осуђивао таквог човека, важно је да је био „лојалан“ власти. Осуђиван је онај ко није умео вешто да се служи маском.

Краљичина луда – Филипа Грегори

 

Стигавши на нестални тјудорски двор, Хана се уплиће у сплетке згодног издајника Роберта Дадлија и као света луда одлази да уходи принцезу Мери. Затиче жену гоњену кобном жељом да свој народ врати истинској вери – док сестра Елизабета вреба сваку њену грешку.

Затечена суровим супарништвом између кћерки Хенрија ВИИИ, растрзана између љубави према Дадлију и дужности према породици, усхићена сопственим необичним даром, али и у страху од непознатог, Хана сама мора да нађе пут кроз бурна времена – у којима погрешна вера значи смртну казну, наука и магија су једно, а права љубав може да вас уништи...

С бројним раскошно осликаним ликовима на позадини пуној прецизних историјских детаља, ова прича обухвата владавину три озлоглашена енглеска монарха: Едварда, Крваве Мери и Елизабете И. Госпођа Грегори већ годинама оживљава историју, а овај роман наставља традицију изванредних домета и поклањања пажње свакиј појединости. Изузетна књига.


Heder Hit

 

Љубитеље историјских романа одушевиће овај сочни приказ енглеске монархије из средине шеснаестог века.

Herijet Klausner

 

Од Толстојевог Рата и мира писци историјских романас различитим успехом  уводили су измишљене ликове у приче о стварним личностима; ауторске творевине често бледе у поређењу с историјским личностима. То овде нипошто није случај, јер Филипа Грегори свим својим ликовима удахњује уверљив и садржајан живот.

Beri Foršo

 

 
 На врх