Култна енциклопедија "Катена мунди" /Catena mundi/ и истоимена издавачка кућа представљене су публици у Бијељини на промоцији која је одржана у Народној библиотеци "Филип Вишњић".

Директор ове издавачке куће Бранимир Нешић рекао је новинарима да енциклопедија "Катена мунди – српска хроника на светским веригама", чији је приређивач српски есејиста Предраг Драгић Кијук, представља синтезу Срба и српства кроз два миленијума.

Он је истакао да је од оснивања 2012. године "Катена мунди" постала најзначајнији издавач који се бави искључиво проучавањем српске културе и националном тематиком.

"Културна политика је основа бављења било којом другом политиком и они људи који не знају ко су, неће успети да од других култура и од других народа узму оно што је добро, а да одбаце оно што је лоше", рекао је Нешић.

Нешић је рекао да је проблем српског народа нарочито у губљењу идентитета током 90 година постојања Југославије, а пријека потреба Срба јесте да обнове своју енергију и слободарску снагу.

"Ако будемо понављали грешке из 20. века, нисам сигуран да ће српски народ постојати у наредном веку", рекао је Нешић.

Према његовим ријечима, постоји велико интересовање младих за проучавање српске историје и за ову енциклопедију са текстовима 260 аутора која доживљава треће издање од објављивања 1992. године.

Извршни уредник у издавачкој кући "Catena mundi" Никола Маринковић рекао је на промоцији енциклопедије да се посљедње издање разликује само у дизајну и прелому. “Идеја енциклопедије као отворене књиге била је да окупи низ познатих и мање познатих аутора који ће својим прилозима осветлити неуралгичне чворове и тачке у српској историји", рекао је он.

Универзитетски професор из Београда Мило Ломпар рекао је новинарима да енциклопедија "Катена мунди" и истоимена издавачка кућа настоје да обнове националну културну политику унутар српског културног простора.

"Катена мунди" уноси у наше памћење нове садржаје и обнавља помало затајене представе које су у општој културној свести често искривљене или потпуно затајене услед различитих идеологема, попут југословенске и комунистичке", рекао је Ломпар. Он је указао на значај ове енциклопедије и у томе што културну националну егзистенцију Срба посматра као цјеловиту, без подјеле српског народа по различитим бившим југословенски републикама.