Наша адреса и основни подаци:
Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина
Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541
Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com
racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com
Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035
Радно вријеме:
На размеђу - Кевин Кросли - Холанд Артур на размеђу је други део трилогије о Артуру. Сада је година 1200. и Артур је спреман да се придружи лорду Стивену де Холту (човеку коме је сада паж) на четвртом крсташком походу. Много тога трба да се припреми – оклоп, оружје, коњи… А хоће ли се Артур верити? „Друга књига у Кросли-Холандовој трилогији о Артуру подједнако вас тера на читање као прва. Она истински сочно претреса средњовековни живот... Кросли-Холандова проза одише величанственом, суштаственом поезијом, а његов средњовековни јунак препознатљив је сваком данашњем тинејџеру који је на тешком путу од дечаштва до зрелог доба. Изузетно добро штиво врхунског приповедача.“ Гардијанов Додатак о дечијој књижевности „Живописан и многослојан спољни сјај аристократског живота у средњем веку представља богато залеђе дечаковој потрази за истином – истином о родитељима, о природи љубави, и у крајњем исходу, о себи самом.“ Роберт Дунбар, Ајриш Тајмс „Што више читалац повезује и премишља о њеним одјецима, то ова књига има више да понуди. Може се читати као једноставна пустоловина, али деца склона размишљању ће се такође наслађивати и наговештајима које носи.“ Николета Џоунс у Сандеј Тајмсу, Дечија књига недеље |
|
Време тајни - Марсел Пањол Пролази дан за даном, и малишани расту. Они су на то врло поносни - не знам да ли су у праву, али, коначно, то је тако и ту ништа не можемо изменити. Почињу да живе својим властитим животом. У школи играју нову личност, а та личност се много разликује од оне која се увече враћа кући. Имају нове пријатеље, које њихови родитељи не познају, и љубоморно чувају своје мале тајне. У овој књизи сам желео да опишем управо то раздобље нашег живота. Оно је веома значајно, јер као да се поново рађамо. У том тренутку први пут сазнајемо да ништа није лако и да није довољно отићи и исплакати се на мајчином рамену па добити оно што се жели.
|
|
Батина се вратила у рај - Ружица Кљајић ... Објављивањем књиге, Батина се вратила у рај, најзад је рођена права, здрава литература коју, када је реч о дечјој књижевности, не памтимо од непревазиђеног Бранка Ђопића, или од умилне и разигране Десанке Максимовић. (...) Збиља, Ружица Кљајић је овом књигом доказала да, као ретко који њен савременик, познаје дечју душу. Али, ... она и те како добро познаје, разуме и (са)учествује у свету старих људи, уме да слуша њихов глас, да га уобличи у шарени ћилим приповедања; да у том скученом свету старица и стараца, као пажљиви слушалац и памтилац, оживи давно нестале догађаје, људе... (...) Посебном тајанственошћу миришу и одликују се приче: Змијски цар и завршна Црна карта, које су, просто речено, набијене неком незнаном, само Ружици Кљајић својственом сетом. (...) Вечно нам било и срећното време,... када се батине враћају у рај. А оне ће то увек чинити ако смо племенити, ако смо маштовити, ако смо дуголики, ако смо тако речити и маштовити као Ружица Кљајић. Из рецензије Тодора Бјелкића ... Књига прозе Батина се вратила у рај Ружице Кљајић је ... сво- јеврсна хроника одрастања једне дјевојчице ... негдје у Босни почетком друге половине двадесетог вијека... Вјерно приказује друштвене прилике у босанском селу у годинама и деценијама послије Другогсвјетског рата. (...) Ова књига ће бити занимљива ностапгичарима, ... затим про- учаваоцима историје нашег села и, посебно, етнолозима, Јер, Кљајићева је, искључиво у функцији приче коју приповиједа, врло сликовито описала многе обичаје тог времена и краја... У Маријиној знатижељи историја заузима посебно мјесто. (...) Судбине људи које Марија и њена мајка сусрећу и с којима су у сталном додиру, Кљајићева је врло успјешно и лијепо уо- бличила у приче у причи. ... Бављење занимљивим судбинама олакшава и фино психолошко нијансирање личности... Можда то дубље понибање у психу најбоље илуструје реченица из једног поглавља: Какода знамо шта се у туђој души дешава, кад често нисмо начисто ни с оним што сами осјећамо? Из рецензије Ранка Павловића
|
Сљедећа стр. > |
---|