Тројно предсједништво је велико срце које лупа, тако, да БиХ никад не оскудијева у крви, афоризам је Бојана Богдановића из Зенице у Федерацији БиХ који је овогодишњи добитник награде "Сатирично перо" на 14. Међународном фестивалу хумора и сатире у Бијељини. Богдановић је рекао да има објављено више од 10.000 афоризама и 15 освојених награда, али да му је ова награда посебно драга, јер је фестивал у Бијељини једна од најљепших манифестација на којима се годинама окупљају сатиричари из региона.

Оснивач и организатор фестивала, књижевник Грујо Леро, рекао је новинарима да су се ове године публици представила 33 аутора афоризама из региона и оцијенио да је та најмања књижевна врста у експанзији. Упркос његовом афоризму "Како да останемо живи кад се не мичемо с мртве тачке?", Леро каже да су сурети афористичара у Бијељини почели представљањем осам аутора, а годинама уназад окупљају више од 30 сатиричара. "Ови сусрети разликују се од досадашњих по томе што је између најмлађег аутора Селене Берић /13/ из Бањалуке и најстаријег сатиричара на фестивалу Миливоја Јозића /85/ из Београда разлика од 72 године", истакао је Леро. "Имамо излаз, али су решетке уске", закључио је Леро својим афоризмом.

Велика плакета фестивала за допринос сатиричном стваралаштву припала је Јови Николићу из Угљевика, који је до сада објавио седам књига афоризама. "Награда ми је подстицај за још садржајније стваралаштво, а то и није тешко, јер људи око нас и у окружењу праве много смијешних ствари које сатиричар треба само да уобличи у афоризам", рекао је Николић. У изјави новинарима награђени аутор је издвојио свој афоризам - "Морала је да заврши факултет преко ноћи, да ујутро не би каснила на ново радно мјесто". У Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини, која је традиционално домаћин Међународног фестивала хумора и сатире, најмлађи аутор Селена Берић представила је публици своју књигу сатиричних пјесама "Капутић", коју је објавила са 12 година.

"Драго ми је што сам позвана на овакво вече хумора, међу велике сатиричаре, поводом Дана шале 1. априла", рекла је Селена новинарима. Она каже да је уз оца пјесника од раног дјетињства често посјећивала поетске вечери и сама писала о свему што је окружује, а највише је привлачи сатира. Славни српски стендап комичар Срђан Динчић рекао је новинарима да је за своје бављење сатиром и хумором захвалан Груји Лери и бијељинском фестивалу на којем учествује готово од његовог оснивања. Леро му је, заузврат, захвалио што је једно "Вече са Иваном" замијенио за "Вече са Јованом" /Цвјетковићем/, директором бијељинске библиотеке, и што се на скупу сатиричара у Бијељини дружио са много више од "Четири и по мушкарца", што су називи популарних телевизијских програма у Србији у којима Динчић учествује.

Динчићевим наступом у препуној сали бијељинске библиотеке синоћ је отворен 14. фестивал хумора и сатире, а публику је одушевила његова прича о деди у Војводини који је, док је горила пушница на његовом имању, позвао телефоном аутоматски број за тачно вријеме, умјесто ватрогасаца, тако да су тачно знали када је пожар избио. Док је деда оператеру љубазно и полако објаснио ко је и зашто зове, баба је јавила да је њихова пушница изгорјела и да се пожар проширио на имање комшија. Деда је након тога прекинуо везу, уз објашњење да је ослободио линију како би комшија могао да позове ватрогасце. На фестивалу је промовисан и 12. зборник "Живот пише афоризме 2", који је приредио Грујо Леро, у којем су објављени афоризми 32 аутора са прошлогодишњег Међународног фестивалу хумора и сатире у Бијељини. Традиционално, фестивал хумора пратило је и отварање 49. изложбе карикатуре "Пјер" у Народној библиотеци "Филип Вишњић". Уредник стране хумора и сатире у "Вечерњим новостима" Бојан Љубеновић рекао је на отварању да су на изложби представљене 124 карикатуре од 73 аутора, уз оцјену да су "Пјеровци" једини оригинал у фалсификату од живота на овим просторима.

"Мотиви, идеје и теме нису се пуно променили у односу на прошлу годину, јер се ни ми нисмо нешто нарочито променили. Још нас муче исте бољке, исти проблеми и карикатуристи се баве корупцијом, људском глупошћу, неким светским проблемима и односом Балкана према ЕУ и великим силама", истакао је он. Љубеновић је додао да се свако ко има воље, жеље и поштења може у овим карикатурама препознати и насмијати. "Може, наравно, упасти и у замку карикатуристе, јер карикатуристи и желе да нас наведу да се насмејемо сами себи, највишим лудама од свих луда", закључио је Љубеновић.