Четвртак, 27. октобар 2022. године Представљене двије књиге, "Огледи, бесједе, есеји" и "Кад сјећања заболе"
Штампа
У организацији ЈУ Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина и Градског одбора СПКД "Просвјета" Бијељина синоћ су представљене двије књиге, "Огледи, бесједе, есеји" аутора проф. др Цвијетина Ристановића и "Кад сјећања заболе", ауторке мр Љиљане Лукић.
Догађај је од изузетне важности, јер се обиљежава 120 година СПКД "Просвјета".
 
„Са­др­жај Ри­ста­но­ви­ће­вих огле­да и сту­ди­ја обра­зло­жен је ја­сно де­фи­ни­са­ним ци­ље­ви­ма из­у­ча­ва­ња, са­о­бра­зним ана­ли­тич­ком при­сту­пу у ту­ма­че­њу и ре­цеп­ци­ји ода­бра­них те­ма и књи­жев­них де­ла. Ком­пле­мен­тар­ном при­ме­ном отво­ре­них ме­то­до­ло­шких при­сту­па ко­ји има­ју упо­ри­ште у на­у­ци и те­о­ри­ји, а ба­зи­ра­ни су на спо­ља­шњем и уну­тра­шњем из­у­ча­ва­њу књи­жев­ног тек­ста, Ри­ста­но­вић је ба­цио ја­че све­тло на ства­ра­ње по­је­ди­них пи­са­ца и вре­ме њи­хо­вог жи­во­та – пре све­га, на те­мат­ски и идеј­ни оквир раз­ли­чи­тих жан­ров­ских мо­де­ла, на свој­ства сти­ла и је­зи­ка, на књи­жев­не ју­на­ке и идеј­ну сло­је­ви­тост зна­че­ња и по­ру­ка, на исто­ри­ју и мо­ти­ве на­ста­ја­ња по­је­ди­них де­ла, не за­не­ма­ру­ју­ћи при­том ни етич­ки и со­ци­јал­ни ка­рак­тер књи­жев­не умет­но­сти.“ (из поговора Миомира Милинковића)
 
„Но­ви ро­ман Љи­ља­не Лу­кић Кад сје­ћа­ња за­бо­ле за­сно­ван је на кла­сич­ном то­по­су (про)на­ђе­ног ру­ко­пи­са, за­пра­во Днев­ни­ка ‘из­ве­сне’ Је­ле­не Ми­ли­во­је­вић. При­ча овог ро­ма­на сме­ште­на је у осам­де­се­те го­ди­не ми­ну­ло­га сто­ле­ћа. Је­ле­на Ми­ли­во­је­вић упо­зна­је на јед­ном ту­ри­стич­ком пу­то­ва­њу по Ита­ли­ји ‘из­ве­сног’ Ди­ми­три­ја Ми­тју До­ки­ћа, но­ви­на­ра јед­ног бе­о­град­ског ли­ста, што се окон­ча­ва ро­ман­сом, ко­ја ће за­до­би­ти свој ста­но­ви­ти, стро­го кон­тро­ли­са­ни happening, али не­ће има­ти и свој, за по­не­ког чи­та­о­ца, оче­ки­ва­ни или же­ље­ни кон­вен­ци­о­нал­ни hаppy end.
Пре­по­ру­чу­јем овај ро­ман чи­та­о­ци­ма ко­ји ће ужи­ва­ти у ин­те­ре­сант­ној, и, број­ним за­пле­ти­ма, ис­пре­пле­те­ној фа­бу­ли и лич­но­сти­ма ко­је ће ду­го пам­ти­ти.“ (Ан­ђел­ко Ану­шић)
„У раз­гра­на­тој на­ра­ци­ји, ви­ше­слој­на зна­че­ња оства­ру­је ком­би­на­ци­ја ра­зно­вр­сних из­ра­жај­них по­сту­па­ка, пу­то­пи­сног, днев­нич­ког, ди­ја­ло­шког, мо­но­ло­шког, до­ку­мен­тар­ног и дру­гих сти­ло­ва. Ре­флек­сив­ност гра­на кроз те­мат­ске кру­го­ве мо­ти­вом кри­ви­це без кри­ви­це, као из ан­тич­ке тра­ге­ди­је, у ко­јој су глав­ни ли­ко­ви Је­ле­на и Ди­ми­три­је Ми­тја.
Као бо­жан­ски пу­то­каз свје­тлу­ца све­вре­ме­на љу­бав Је­ле­не Зла­то­но­со­вић из сред­њо­вје­ков­ног Зво(р)ни­ка и док­то­ра Ни­ко­ла у са­вре­ме­ном пу­ту На­де, за­пра­во Ев­до­ки­је, игу­ма­ни­је ма­на­сти­ра Гра­ча­ни­ца и Та­ње и На­та­ше, чи­ји ће син Ни­ко­ло на­ста­ви­ти ло­зу Те­о­до­ки­са, од­но­сно До­ки­ћа.
Та­ко се жи­вот, ипак, на­ста­вља.“ (Ружица Комар)