04.октобар ПОЕЗИЈУ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА ГОВОРИО БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ
Штампа

У Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини одржано је "Вече поезије Алексе Шантића", а стихове овог српског великана бијељинској публици говорио је београдски глумац Бранислав Лечић.

"Кад год бих се почео бавити Шантићем - читати га или глумити - погледао бих на сва његова сабрана дјела која се налазе на мом столу и изустио `Шантићу ко си, да си, сад си ја`", рекао је Лечић.
Лечић је истакао да Шантић поезијом позива "на уживање у природи и у сопственом бићу, као и на вриједности етичке природе".
"Шантић је пјесник који увијек `качи` нешто дубоко, исконско у нама што јесте базична снага Срба, која се може назвати и људским болом за очовечењем и осмишљењем овога живота", рекао је Лечић.
У препуној великој сали бијељинске библиотеке Лечић је говорио најпознатије стихове српског великана поезије с краја 19. и почетком 20. вијека, када су и настала његова највећа дјела - родољубива и посебно романтично-љубавна.
Пред бијељинску публику Лечић је изнио сав емоционални бол, родољубље, љубавну чежњу и пркос за национално и социјално угрожени српски народ, саткан у младом Херцеговцу, рођеном Мостарцу, а пренесен у његове најљепше пјесме.
Међу бројним, вечерас су се чуле Шантићеве пјесме "Емина", "Не вјеруј" "Остајте овдје", "Претпразничко вече", "Што те нема?", "Вече на шкољу", "О класје моје", "Моја отаџбина" и друге које су обиљежиле епоху српског пјесничког стваралаштва, а од којих су неке и компоноване.
Лечић је раније рекао новинарима да је сваки његов долазак у Бијељину и у Републику Српску за њега узбудљив и препун позитивних утисака.
Београдски глумац Бранислав Лечић почетком деведесетих година 20. вијека играо је улогу чувеног мостарског пјесника Алексе Шантића у филму и серији "Мој брат Алекса", романсираној биографији коју је режирао Александар Јевђевић.
Бројни посјетиоци, поштоваоци како поезије Алексе Шантића тако и глумачког остварења и умијећа Бранислава Лечића, одушевљено су вечерас поздрављали сваки изговорени стих, сваку мисао, пјесму, који су још једном подсјетили на љепоту Шантићевог умјетничког израза.
Многи посјетиоци су након завршене "Вечери поезије Алексе Шантића" из библиотеке одлазили пјевушећи Шантићеве најпознатије стихове - "Емину", "Што те нема"…