17.маj Књижевно вече са Матијом Бећковићем

Да поезију више нико не чита и да су пјесници своје отпјевали демантовао је књижевник Матија Бећковић, који је на књижевној вечери напунио салу бијељинске библиотеке "Филип Вишњић".

Бећковић је рекао да заинтересованост публике доказује управо супротно - да је поезија жива и да се читаоци поезије труде да дођу до књиге пјесама.
        Бијељинска публика имала је прилику да чује многе Бећковићеве пјесме, а овај истакнути књижевник није пропустио прилику да каже да је и Семберија један од оних крајева који се могу назвати родним мјестима српског језика и великих пјесама.
        "Зато не чуди што је ова библиотека у центру града, као што је у ранијим временима било, а данас се оне све више померају ка периферији, на место које им се даје у друштву, па и у архитектури", рекао је Бећковић.
        Говорећи о пјесништву и језику, Бећковић је рекао да је поезија посебан облик постојања језика који, преко пјесника, дише и постоји.
        "Док има песника има и језика", истакао је аутор бројних књига и пјесама.
        Описујући српски језик, Матија Бећковић је цитирао пољског пјесника Адама Мицкјевича, који је рекао да је српски језик, међу словенским језицима, талијански - по својој мелодиозности.
        Оцјењујући садашњост и будућност нашег језика, он каже да је, упркос томе што је постао инкубатор из којег су се испилили и другачије именовани језици, српски језик моћан и велики.
        "Сада ко пише на српском језику не зна дал` пише или преводи, али он је велики док је српски народ мали. Он није наше дело него смо ми његово и ми нисмо измислили језик него је он створио нас. Када би ми бринули о том језику, он би прошао као све о чему смо бринули", истакао је Бећковић.
        Изражавајући увјерење да је српски језик паметнији од народа, овај књижевник каже да се он брине о народу и да, пролазећи кроз различите периоде, језик зна да се суочи са искушењима.
        "Сваког часа се чини да је умножен и да је у њега, као у реке, бачено много отпада, али мислим да језик зна како да изађе на крај са тим искушењима, а на нама је да га слушамо и да га служимо колико можемо, јер је то црква у којој песници врше своју службу", закључио је Бећковић.
        Осим Бећковићевих ранијих дјела, публици у бијељинској библиотеци, представљене су и пјесме из збирке "Пут којег нема" у којој се налази истоимена пјесма посвећена Моми Капору.

(Извор "Срна")

< Претходна		Сљедећа стр. >