Јанковићева је рекла да књига представља причу написану на основу историјских података о два миленијума Београда, те да је прихватљива за сваког читаоца. "Књига садржи податке који се не могу наћи у историјским уџбеницима и романима о Београду. Трудила сам се да испричем причу о Београду који је припадао многим народима, који су држали овај град од деветог века, када се звао Бели град", рекла је Јанковићева.

        Она каже да се Београд мијењао 37 пута, да је рушен и дизан из пепела, те да ова књига представља причу о људима који су пролазили кроз њега, били везани за њега, али и жељели да га сруше уколико виде да долази неко други ко га жели.

        "Београд је место које није случајно изабрано да на обронку виса буде нагнуто над ушћем две реке, чија је основа опстајање по сваку цену, са много борби", рекла је Јанковићева.

        Српска књижевница и академик Светлана Велмар - Јанковић рођена је у Београду 1. фебруара 1933. године. Објавила је романе "Ожиљак", "Лагум", "Бездно", "Нигдина", "Востаније", збирке краћих и дужих прозних дијела "Дорћол", "Врачар", "Гласови", књиге есеја "Савременици", "Уклетници" и "Изабраници", драме "Жезло" и "Кнез Михаило", приче за дјецу "Књига за Марка", први дио аутобиографске прозе "Прозраци" и молитве "Светилник".

        Од бројних књижевних награда које је добила издвајају се награде "Исидора Секулић", "Иво Андрић", награда за најчитанију књигу Народне биолиотеке Србије и награда НИН.