Рукопис садржи биографије Срба од Четвртог вијека до осамдесетих година прошлог вијека, сврстане по азбучном реду и подијељене у три тома и то је најобимнији лексикон српског народа.  „Срби нису случајна ни успутна појава на просторима западно од Дрине и Дунава, већ историјска константа и многовијековни пребиваоци са једнаким правом као и други народи са тих простора“, рекао је аутор на представљању лексикона у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини. „ Порицање српске националности и њено одвајање од матице Србије траје одувијек с циљем урушавања српског националног корпуса и његовог утапања у друге националне корпусе“ , каже Радојчић.  Зоран Колунџија, власник новосадске издавачке куће „Прометеј“ који је штампао ово капитално дјело у 500 примјерака, рекао је новинарима да је држава Србија, нажалост, откупила само 20 примјерака књиге.  Ова књига је, према његовим ријечима, херојско дјело једног човјека на очувању баштине српског народа.  Колунџија је подсјетио да је у Хрватској од краја рата уништено око 3.000 топонима који су у вези са Србима, њихових села, гробља, цркава, која више не постоје.

 Јован С. Радојчић рођен је 1933. године у Удбињи на Кордуну, Учитељску школу завршио у Карловцу, 1966. године дипломирао је на Високој школи политичких наука у Београду. Од почетка грађанског рата у Хрватској 1991. године живи у Београду.