23. јун 2014. године Вече поезије поводом 100 година од Првог свјетског рата
Штампа

У Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата одржано је вече поезије чији гости су били професори Факултета драмске и филмске умјетности Универзитета "Синергија" Љиљана Благојевић и Биљана Ђуровић. Ово вече поезије посљедње је низу одржаних у овој академској години.

 

Директор Библиотеке Јован Цвјетковић изразио је задовољство сарадњом "Синергије" и Библиотеке који су, како је подсјетио, у претходној академској години сваке друге седмице организовали поетске вечери.

Ђуровићева је рекла да се ове године обиљежава 100 година од почетка Великог рата и да је задатак умјетника да одговоре на тренутак.

"Тако смо осмислили и ово вече да одамо пошту палим јунацима, свим онима који су се изборили за нашу отаџбину, који су прегазили Албанију, али и свим мајкама, супругама, сестрама које су чекале код куће, као и да дамо наду животу", рекла је Ђуровићева.

Благојевићева је рекла да је садржај вечери инспирисан Великим ратом и великим подвижништвом.

"Зато смо се и одлучили да је најлепше, можда, да га млади студенти на неки начин обележе казујући стихове, а у другом делу то чинимо Биљана и ја, по једну песму", рекла је Благојевићева и додала да је то најмање што су могли урадити за храбре, велике претке.

Благојевићева је сарадњу са Народном библиотеком "Филип Вишњић" оцијенила као драгоцјену.

Љубитељи поезије имали су вечерас прилику да чују стихове Милутина Бојића "Плава гробница" и "Без домовине", као и пјесме Владислава Петковића Диса "Са Куманова" и "После Албаније".

Професори и студенти говорили су пјесме Војислава Илића млађег "Мати и син", "Пуковски свештеник" и "Војничко писмо", као и "Војничка гробља" Десанке Максимовић.

О теми Великога рата, чијој 100. годишњици је посвећено вече, публика је чула "Ноћ слутње" Симе Пандуровића, као и његову пјесму "Рањеници из 1912", потом стихове Милована Данојлића "На шта мислим када погледам Палату Албанију", "Вашке" Љубомира Симовића, "Труба" Момчила Настасијевића као и „Песму-успаванку“ Виталија Шенталинског.