"Цвијић је одавно у науци, у политици и у животу свакодневном видио више и боље него многи и данас", истакао је Станковић и изазвао смијех публике критикујући одговорне који су његов лик ставили на новчаницу са много нула за коју се у Србији данас може купити једна жвакаћа гума.

Након предавања о успјесима Цвијића као ученика, научника, човјека и пријатеља човјечанства, као великог Србина, Станковић је рекао да по њему данас носи име 12 школа у Србији и Републици Српској, један врх на планини Рудник, музеј у Београду и Географски институт при Српској академији наука и уметности.

Име српског географа носи и неколико група сталагмита и сталактита, неколико улица и тргова у Цвијићевој родној Лозници, а као најљепши споменик њему издвојио је једну врсту цвијета шафрана који расте у источној Србији.

Професор Пецељ је своје предавање посветио бројним даровитим сљедбеницима Јована Цвијића, истичући да је то вријеме када су малом Србијом корачали велики људи и умови који су задужили свијет науке.

Јован Цвијић /1865-1927/ сматра се утемељивачем српске географије, оснивач је Српског географског друштва, предсједник Српске краљевске академије, садашње Српске академије наука и уметности, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбона и Карловог универзитета у Прагу.