Завичајна збирка, стара и ријетка књига
Штампа

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Одјељење завичајног фонда
 

Завичајна збирка је систематски прикупљена, обрађена и као засебна вриједност организована колекција унутар Библиотеке која представља грађу за историју развоја  материјалне и духовне културе Бијељине и њене околине. Завичајни фонд , по својој форми и садржају веома разноврстан освјетљава историја завичаја, његову друштвену структуру, умјетничко стваралаштво живота и пут и креативни досег значајних појединаца, те друге специфичности-културно историјског наслијеђа.

У састав фонда Завичајне збирке улазе следеће врсте библиотечке грађе:

- Монографске публикације

- Серијске публикације (часописи, новине, билтени, годишњаци и периодични извјештаји институција

- полупубликације (дисертације, магистарски радови, материјали са савјетовања, симпозија, репродукције, фотографије, плакати, звучни снимци...

Садржај завичајног фонда чине:

 књиге:

-које су по садржају везане за одређену територију,

-чији су аутори поријеклом или животом везани за одређену територију;

-које су издате или штампане на одређеној територији;

 периодика:

-која је по садржају везана за одређену територију и излази на одређеној територији

-која излази на одређеној територији  без обзира на тематику грађе;

 некњижни библиотечки материјал:

 

документационо –информациони материјал општинских органа и организација (умножен, копирном техником)

Завичајни фонд је веома значајан ако не и најзначајнији фонд библиотеке јер представља извор свих информација битиних за град Бијељину и регију Семберије. Фонд завичајне збирке у Библиотеци је оформљен релативно касно па је сиромашан у односу на оно што овај крај посједује и пружа својом прошлошћу и стваралаштвом. Данас ова збирка садржи велики број експоната -од књига завичајних писаца, студијских радова, плаката, каталога, позивница, фотографија, разгледница, календара, исјечених новинских натписа до завидне збирке старе и ријетке књиге и поклоњених књига људи из завичаја. Фонд прикупља и чува акте административне управе града.

 

Стара и ријетка књига

 

Стару и ријетку књигу сачињавају: рукописи, рукописи и штампане књиге, периодика и други библиотечки материјал до краја XIX вијека; ријетка књига, одређени примјерци периодичних издања и други ријетки библиотечки материјал настао у XX вијеку; одређени библиотечки материјал који се на основу Закона доставља овлашћеној библиотеци, као и документација о њима. Такође и библиотечке цјелине које својим садржејем, умјетничким, културним и историјским вриједностима представљају значајан допринос развоју, ширењу и проучавању културе и научне мисли.

Стара и ријетка књига подлијеже веома строгим мјерама заштите. Као добро од посебног културног и историјског значаја чува се у свом изворном облику.Користе се њихове микроформе и фотокопије. Рукописи и старе и штампане књиге се не смеју фотокопирати, за њихово коришћење служе само микрофилмски снимци. Ова врста материјала се не шаље у међубиблиотечку позајмицу. У међубиблиотечку позајмицу се шаљу искључиво у облику микрофилмова.

Као најстарије издање у Библиотеци сматра се књига „Свети Иван бискуп трогирски и краљ Коломан“: пиесан Ивана Канавелића властелина хварског. Књигу је у Осијеку штампала штампарија Драг. Лехмана и друг. 1858. На овој књизи постоји руком писан података да је 1874. године била власништво извјесног Срећка Милетића који ју је добио као награду. Печат дародавца је на њемачком језику и нејасно отиснут а не зна се ни како је књига доспјела у Библиотеку.

Канавелићево је највеће и најважније књижевно дјело еп религиозно-историјске тематике Свети Иван бискуп трогирски и краљ Коломан, настао између 1705. 1718. године. Дјело повезује реалну повијест о Коломану с хришћанском легендом о трогирском бискупу светом Ивану Орсинију (записаној 1203. године). Еп је настао у барокној традицију 17. вијека, као склоп сечентистичке традиције, хроникалног приповиједања, узвишене реторике и романтичних епизода.

Хајдук Вељко, Васо Чарапић, Јанко Катић, Станоје Главаш, из српства Јоксима Новића Оточанина, у Новом Саду, трошком Драгутина Хинца, 1860.

Најстарије стручно издање у библиотеци је књига др М. Розена  „Поукa о домаћем лијечењу болести: по Кохелу, Бoку, Рихтеру и другим њемачким списатељима”. Књига је издана у Београду 1865. године а издавач је Државна штампарија.

Псалтир Давидов, превео Ђура Даничић, издање А. Рајхарта и друга му  у Бечу, 1865. године.

 

 

Најинтересантнији и најоргиналнији раритет у Библиотеци, ако се узме у обзир сама графичка опрема књиге, је књига: Дела Доситејева. Књ. V.: Етика или морална философија: преводи и беседе Доситеја Обрадовића.Прво издање ове књиге изашло је у Венецији 1803. године.Књига која је власништво Библиотеке нема тачан податак о години издања (18??): дат је само податак да је књига штампана у штампарији Браће Јовановић у Панчеву, тако да се ово издање не може са сигурношћу идентификовати као најстарије у Библиотеци.Изглед ове књиге је веома интересантна.Формат је 15x8 cm.У истом повезу повезано је више Доситејевих дјела, а свако има своју пагинацију.Сам повез свједочи о томе да је ово било једно од луксузнијих издања у своје вријеме.Повез је од чврстог картона, али умјетнички пресвучен квалитетном тканином црвене боје (која је временом доста изблиједила) и украшен орнаментима утиснутим у картон.На средини предње корице израђен је у рељефном овалном оквиру, Доситејев лик из млађих година.На задњој корици, која је исто тако украшена, налази се у златотиску стилизовани иницијал штампарије. Хрптени наслов посебно је умјетнички израђен и украшен  четвртастим орнаментима у златотиску.

                                              

  ИРОНИЈА

                                           Бијељина, 1926 .г.

                                Радивој Софронић (1900-1928)

 

Прва књига објављена у Бијељини у издању књижаре „Софронић и синови“ Бијељина, и у штампарији „ Уједињење“ А. Д. у Београду.

Технички књига је лијепо опремљена, од око педесетак страница, брошираног повеза и занимљива за своје вријеме. Софронић је први писац социјалне књижевности са ових простора.

Рођен је у Бијељини, у грађанској породици која се бавила трговином и занатством и прихватала просвету и културу као пут ка европеизацији Босне. Писац је рано и млад окончао живот.

 

У тежњи за формирањем Националног центра за заштиту и очување дигиталне грађе, настала је Дигитална библиотека најстарије културне установе с матичном функцијом у Бијељини, Народне библиотеке „Филип Вишњић” (1932).

Дигитална Библиотeка Народнe библиотeкe “Филип Вишњић“ Бијeљина доступна јe корисницима од јануара 2012. годинe., а пројeкат дигитализацијe јe започeо у јануару 2010.годинe. Пројeкат јe финансиран од МДГФ Култура за развој (Шпански фонд за постизањe милeнијумских развојних циљeва) и Општинe Бијeљина. У овом трeнутку постављeно јe прeко 200 публикација чија јe прeтeжна тeма живот у Бијeљини, историја, култура, урбанизам, финансијe, јубилeји знамeнитих Бијeљинаца и догађаја који су обиљeжили живот нашeг града.

Тематски круг приказаних монографских публикација из Збирке старе и ријетке књиге библиотеке „Филип Вишњић” креће се у оквирима историјских расправа, политичких бесједа, прозе, поезије, путописа, затим књига из области природних наука, медицине и књижевности већином домаћих аутора. У библиотеци се налази и најстарија сачувана књига , док је из Завичајне збирке значајна прва књига историјског садржаја, објављена у Бијељини.

Каталог дигиталних колекција

Остварење основних задатака народних библиотека на овој територији – заштита и очување преостале националне грађе, формирање посебних и завичајних фондова, могуће је управо захваљујући дигитализацији. Такође, омогућено је и ширење свијести о поријеклу и чување знања о историји одређене регије. Физичка заштита грађе, обезбјеђивање универзалне доступности информација и отвореност према ширем кругу корисника усмјерени су ка очувању културног идентитета свих нација у ери глобализације.

Дигитална библиотека "Филип Вишњић" Бијељина