Април 2021
Штампа

Гробница за Бориса Давидовича – Данило Киш

 

Најпознатија Кишова књига новела.
Објављена први пут 1976. године, Гробница за Бориса Давидовича је преведена на све веће светске језике, а о њој су писали неки од најпознатијих светских писаца друге половине XX века, попут Јосифа Бродског, Милана Кундере, Ђерђа Конрада, Петера Естерхазија или Вилијама Т. Волмана.
Гробница за Бориса Давидовича била је повод за једну од највећих полемика у историји српске књижевности, из које је проистекла и Кишова бриљантна књига Час анатомије.
Новеле у књизи Гробница за Бориса Давидовича, настале у равни укрштања чињеница и имагинације, сурове историје и сугестивног приповедања, говоре о страдањима у комунистичким гулазима у Совјетском Савезу. Кишова књига је велика прича о страшном искуству живота у историји и са тоталитарном идеологијом у другој половини XX века. „Опседнут сам искуствима из детињства. Опседнут сам холокаустом, нестанком оца, успоменама на тешко ратно детињство. Морао сам да се ослободим те опсесије. Зато сам о томе писао. А када се о томе педесетих, шездесетих година почело говорити о комунистичким концентрационим логорима – гулазима – чије су постојање француски интелектуалци негирали, тада сам постао опседнут том темом. Данима и ноћима сам о томе дискутовао. Из те опсесије настала је Гробница за Бориса Давидовича".
Данило Киш (1987)

Анђеоско дрво - Лусинда Рајли


Ауторка бестселер серијала Седам сестара

Очаравајућа прича о породичним тајнама и заборављеној прошлости

Прошло је тридесет година откад је Грета отишла из Марчмонт Хола, велелепне куће у брдима руралног Монмаутшира. Али сада се уочи Божића враћа на позив свог старог пријатеља Дејвида Марчмонта. Због последица трагичне несреће која јој је избрисала из сећање две деценије живота, она и не слути какве су у прошлости биле њене везе са том кућом. А онда, шетајући зимским пределом, случајно наиђе на гроб у шуми, са избледелим натписом који јој говори да је ту сахрањен један дечак…

Ово тужно откриће убрзо ће пробудити изгубљене успомене. Уз Дејвидову помоћ Грета почиње да саставља делиће не само своје животне приче већ и судбине своје ћерке Ческе, жртве трагичних околности. И која сасвим извесно није анђео за каквог се издаје…

„Лусинда Рајли је написала још једну очаравајућу породичну сагу сложеног заплета. Прича је елегантно скројена и богата историјским чињеницама. Обрадоваће љубитеље љубавних романа, као и оне који воле историјску фикцију.“ Либрарy Јоурнал
Погледај арлекине - Владимир Набоков

Свој последњи завршени роман, Погледај арлекине!, који је осмислио као псеудоаутобиографију, Набоков пише у намери да се обрачуна с критичарима који су у његовим делима малициозно тражили елементе из приватног живота самог аутора, због чега је често морао да доказује како није педофил, шпијун или хомосексуалац. Бројне паралеле између Владимира Владимировича Набокова и његовог јунака Вадима Вадимовича Н. (такође писца који ствара на руском и енглеском језику), као и сличности књижевних дела двојице аутора – треба схватити као својеврсну пародију којом се Набоков подсмева управо тим брижљивим надрибиографима. Иако наратор Вадим много тога „позајмљује” из Набоковљевих књига, у овом роману ће уживати не само врсни познаваоци ауторовог живота и опуса већ и сви поклоници мајсторске вештине књижевног приповедања, беспрекорног стила и ингениозне духовитости.