Снег – Орхан Памук

Ово, седмо по реду, дело турског писца Орхана Памука, није тек напето уметничко остварење с приповедачким обртима, већ је и неопходно штиво за наше доба...

Као и остали Памукови романи, Снег је путовање у дубине подељене, осамљене, збуњене турске душе испуњене надом.

Маргарет Атвуд, The New York Times Book Review

Памукова приповедачка скромност, његово одбијање да пише као да зна шта се догађа, један је од његових најбољих квалитета. Има епизода у овом роману – као што је разговор у кафеу између директора Педагошке академије и његовог атентатора, о државној забрани ношења марама – које расветљавају сукоб између световног и екстремног исламског света боље него иједно непрозно дело које познајем.

Џулијан Еванс, New Statesman

Памуков савешћу вођен роман, с брижљиво наглашеном отвореношћу и хумором, не подстиче нас, чак ни у машти, на уклањање постојећих услова у Турској...

Била је потребна храброст, којој не прибегавају чак ни најнепристраснији писци, да се створи огромно дело тако искрених побуда и тако провокативно збуњујуће и, упркос трагу ауторовог уобичајеног освртања на старинско, потпуно савремено по својој поставци и тематици.

Џон Апдајк, The New Yorker

У Снегу, Памук користи сву моћ да би нам показао дилеме модерне Турске. Колико је европска та земља? Како може да одговори на изазове фундаменталистичког ислама? И како се сам уметник може носити са овим проблемима?

Том Пејн, Sunday Telegraph

Роман веома живо слика окрутност и нетолеранцију и исламских фундаменталиста и представника секуларне турске државе. Али оно што је важније јесте да је Памук створио уверљиве, саосећајне ликове који представљају обе стране ове велике поделе и удахнуо им речите гласове њиховог гнева и фрустрације. Они нису чудовишта већ обични људи који заправо имају много више заједничког него што то желе да признају.

Мајкл Макга, The Los Angeles Times

Захвалност начин живота - Лујза Хеј

Овај бестселер, који је и самој Лујзи Хеј био нарочито драг, сведочи о томе колико је важно пронаћи захвалност – тај важан састојак живота који ће отворити врата вашег срца и омогућити вам да осетите повезаност с другим људима. Одабравши приче неких од најбољих учитеља и аутора, она је у овој ризници показала како нас овакав начин живота ослобађа свих тамница у које смо се закључали, испуњавајући наше животе љубављу, радошћу и стваралачком енергијом.

Кад изразите захвалност, стварате позитивну енергију која избија из вас и враћа вам се у облику дивних искустава. Почињете да привлачите пријатне догађаје и добре људе јер постаје весело и угодно у вашем друштву. Захвалан став је по природи привлачан. Има моћ да претвори изазове у добре прилике, проблеме у решења, а губитке у добитке. Преусмерава енергију, проширује видике и омогућава нам да видимо оно што би, иначе, било невидљиво за неког ко је заузео ограничени став.

Деца - Милена Марковић

"Деца" су поема о осујећеном, вечно недовршеном одрастању, моћна, у нашим језицима неуспоредива, највећа књига о женскости, о мајчинству, кћеринству и синовству... опасан роман о историји, оној нама најважнијој и трауматичној, која потече с Другим светским ратом, настави се кроз осамдесете, та деценија нашег одрастања, и прегази нас током деведесетих" - Миљенко Јерговић

била једном једна девојка

лепа и поносна

брза и смејава

са дугом косом и белим рукама

и та је девојка мислила

ја сам најбоља и најлепша

овде нема никога за мене

где је тај који је за мене

једном је добила цвеће девојка

бацила је

други пут добила је песму

бацила је

трећи пут добила је прстен

бацила је

и једног дана дошао је ветар

и ветар је тако загрлио

да није могла да дише

и ветар јој је подигао сукњу

и ветар јој је подигао косу

и ветар је окренуо и обрнуо

и није знала девојка

шта се са њом дешава

и онда је њу ветар подигао

и однео далеко далеко

више је никад нису видели

ни мама ни тата ни бата ни сека

постала је страшна ветровита краљица

тамо у облацима

и једино што је волела

то су била деца

деца доле што трче и скачу

деца што се смеју

деца што не плачу

а сад спавај

Милена Марковић