април 2012
Штампа

Вања Булић – Симеонов печат

 

У основи овог књижевног дела јесте прича о два човјека из Београда, новинара Новака и менаџера Вељка, који на себи својствен начин желе да открију узрок пожара у манастиру Хиландар. У трагању за овим одговором наилазе на низ чудних догађаја који привлаче њихову пажњу и одводе их на пут разоткривања завјере која се дешава на и око Свете Горе, а која пријети да угрози судбину и значај овог манастира као вијековног симбола српске духовности. Отисак лажног Симеоновог печата једини је траг који им је остављен за расвјетљавање ове завјере, али и симбол који се протеже дуж цијелог дјела.
Ако се мало више задубимо у само дјело, схватићемо да поред ове приче, која би одговарала сценарију холивудског blokbastera, постоји нешто више што можемо да извучемо из овог дјела, а то је знање које усвајамо читајући „Симеонов печат“. Иако веома повезани са Светом Гором и Хиландаром, морамо признати да већина нас не зна, не довољно, него скоро ни мало о историји и значају овог манастира кроз вијекове. Реликвије које су се налазиле, а од којих се неке и даље налазе у самом манастиру, непознаница су за већину нас, а ова књига је идеалан пут да се на лак начин упознамо с њима. Живот светогорских монаха, начин на који они виде свијет и човјека као биће предодређеног да чини добро, звуци клепала и звона, терају нас на размишљање и преиспитивање својих одлука и поступака у материјалном свијету у којем живимо. Насупрот оваквом виду живљења, јавља се политичка, религијско-освајачка потреба цркве да оно што у ствари треба да јесте, покаже да није и да ни у ком смислу не заслужује своје мјесто у духовном прочишћењу и спасењу. У овом контексту, сазнајемо које све то групе и групице постоје у оквиру цркава, на који начин се боре за власт, како се опходе и на који начин проповиједају „спасење душа наших“.

Розалинд Лејкер – Златна лала

 

Неодољива прича о породици, политичким сплеткама и опсесији.
Франческин отац је познати сликар у Амстердаму, ужурбаном граду и луци; он је такође и коцкар. Иако је породица у новчаним неприликама, лекције које је Франческа научила у очевом атељеу припремиле су је за школовање код делфтског сликара Јоханеса Вермера. На почетку школовања, Франческу су запањила правила, исписана руком њеног оца, која су налагала да се одрекне слободе какву је некада уживала у свом дому – укључујући и пријатељство с Питером ван Дорнеом, узгајивачем лала.  Несвјесна ужасне погодбе којом јој је отац запечатио будућност, Франческа се све више заљубљује у Питера и истовремено учи да слика попут Вермера, наносећи слојеве свјетла. Док њен таленат буја, „лаломанија“ преплављује земљу, и дешава се да једна једина луковица некима доноси читаво богатство. У ономе што му се у почетку чинило као благослов, Питер открива сву ширину издаје Франческиног оца. И док њих двоје спознају праву природу препрека на заједничком путу, покровитељ Франческиног оца одлучује да учини све што је у његовој моћи да је спречи да пређе границе које јој је он одредио.
Умјетност, љубав, музика, политичке сплетке, зликовци, јунаци, шпијуни, љепота и несрећа преплићу се у изванредној причи Розалинд Лејкер која оживљава један од најузбудљивијих периода холандске историје. Ово је роман који се не испушта из руку, који је упечатљив и незабораван као и Вермерова слика, смештен у седамнаести вијек и златно доба Рембранта и Вермера.

Добрица Ћосић – Босански рат

 

Босански рат је књига докумантарног карактера о историјским збивањима у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године и потписивања Дејтонског споразума у Паризу када је под протекторатом Савјета безбједности и Европске заједнице од Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације створена држава Босна и Херцеговина.

У тим догађајима Добрица Ћосић био је свједок и учесник као предсједник Савезне Републике Југославије; ту улогу имао је и послије смјене са дужности предсједника СРЈ. Из обимне и тематски разноврсне грађе дневничких записа, публицистичких текстова и личне архиве који хронолошки кореспондирају са временом Босанског рата, приређивач је настојао да конструише цјелину која аутентично одржава Ћосићеву концепцију карактера Босанског рата. Ћосић овај рат види и тумачи као наставак сложеног процеса разбијања СФР Југославије.