Август 2012
Штампа

СРЕБРНА МЕСЕЧИНА - Кејт Фернивал

 Радња романа смјештена је у Сибир и у 1933. годину. Софија Морозова зна да мора да побјегне из радног логора. Приче њене пријатељице Ане једини су начин да заборави на оштру зиму и мукотрпан физички напор. То су приче о одрастању у богатству Петрограда, приче о Аниној страственој љубави према младом револуционару Василију.
Када се Ана тешко разболи, Софија ће јој обећати да ће побјећи из логора и пронаћи Василија. Међутим, Русију стеже гвоздена песница комунизма и она више није земља у којој је Софијина пријатељица одрасла. Софијина опасна потрага води је од индустријских фабрика до забачених села, где ће открити тајанствену мрежу обмане и лажи, али и неизмјерну љубав која пријети да угрози обећање дато Ани. Вријеме истиче, драгоцјено вријеме за које Софија схвата да га ни она ни Ана више немају. 
Сребрна месечина чаробан је епски роман - прича о љубави, освети и искупљењу.

ВРЕМЕ ИЗМЕЂУ ШТЕПОВА – Марија Дуењас

Роман Марије Дуењас „Време између штепова“ је носталгична прича изузетног стила смјештена у Шпанију за вријеме Другог свјетског рата испричана из угла обичне дјевојке која ће се упустити у невјероватну животну пустоловину. Овај роман је један од најчитанијих и најтраженијих романа свих времена у Шпанији.
Једна издаја и два рата разорили су јој прошлост. Један скривени идентитет гурнуће је у будућност. Ово је прича која ће вам заувијек остати у сјећању.
Написана сјајним прозним стилом ова књига се незаустављиво креће по мапама, сјећањима и носталгији, и преноси нас до легендарних колонијалних енклава сјеверне Африке, у проњемачки Мадрид непосредно послије грађанског рата и у космополитски Лисабон пун шпијуна, користољубаца и избјеглица без компаса.

СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ – Љиљана Хабјановић-Ђуровић

Главне јунакиње романа „Сјај у оку звезде“ су три изузетне жене. Живјеле су у доба када цркве нису биле домови Божји, већ су личиле на повртњаке и птичарнике. Када је, по заповијести царева и патријараха, иконољубље проглашено за јерес. Када су иконе скрнављене и јавно уништаване, а сви који их поштују прогањани. 
Ирина и Теодора биле су византијске царице. Вољеле су иконе и бориле су се за повратак иконопоштовања, свака по својој моћи и по својој природи. 
Лилија је била иконописац. Није се одрекла своје узвишене умјетности ни када су многи сликари одбацили дар Божји да би примили дарове царске. Ни када је иконописање забрањено. Знала је да "човеку не вреди да задобије читав свет ако души својој науди". Остала је вјерна, и своја, загледана у сјај у оку Звезде незалазне.

Шта је мјера вјере? Гдје је граница љубави? Шта је основ свега чему се надамо? Како да се пропремимо за Осми Дан? На ова и многа друга питања одговоре даје овај роман.