ПРОСЈАКИЊА – Марица Поповић

Колико пута сте на улици прошли испред испружене руке неког дјетета? Колико пута су у вас биле упрте тужне и молећиве очи неког дјечака или дјевојчице и колико пута сте у дубини свога џепа потајно потражили неку пару и спустили је на промрзли длан?
Ово је роман који се бави проблемом напуштене или од друштва и најбиже околине одбачене дјеце, која су препуштена сама себи и улици.
Ово је прича о Јулији која није рођена да буде просјакиња, али живот, незаинтересованост и похлепа најближе фамилије је приморавају да на улици упозна нове пријатеље, да се суочи са оним чега се одувијек плашила и гнушала.

ПРАШКО ГРОБЉЕ – Умберто Еко

Роман Прашко гробље написан је у форми фељтона какви су били у моди у XIX вијеку. Има формалне одлике доброг романа у наставцима: све врви од неочекиваних обрта, подлих и изопачених опата, језуита, масона, шпијуна, контрашпијуна, доушника, жбира, фалсификатора, лажних свештеника, атентатора, бомбаша, убица, ту је и сатанисткиња обољела од хистерије - главна јунакиња оргијастичне црне мисе. Укратко ова књига има све елементе готик стила, стога се чита у једном даху. Само што су, за разлику од фељтона, све личности и сви догађаји у Прашком гробљу истинити. Измишљен је једино Симоне Симонини, главни јунак, (или постоје два главна јунака?), али је и он у ствари тек сажетак онога што је одређени број људи током тог бурног вијека у Европи чинио и говорио.

MEIN KAMPF  - Светислав Басара

„Светислав Басара је успио да под именом Mein Kampf напише радикално антифашистички роман. Али, није то једини “плес са немогућим” у овом роману. Заправо, Басарин Mein Kampf је један одиста узбудљив танго са имагинацијом читаоца. Басара доказује да ништа није изван милости романсијера, тог посљедњег (ироничног) бога нашега свијета. И да не постоје “тривијалне зоне” којих се пристојан писац има клонити: јасно, иза овог мита о “неупотребљивим темама” крије се заправо најнижи књижевни конформизам, не тако риједак на актуелној регионалној сцени. Напротив, понекад је управо у “патологији свакодневног”, у својеврсној феноменологији баналности сакривен пут до пуне слике о једној епохи.“ (Балша Брковић)