Јул 2016
Штампа

 

Животињска фарма - Џорџ Орвел

Животињска фарма алегоријски и антиутопијски је роман британског писца Џорџа Орвела. Радња овог романа, који је објављен 17. августа 1945. у Уједињеном Краљевству, на сатиричан начин говори о догађајима који су довели до Руске револуције, као и о периоду Стаљинове владавине Совјетским Савезом. Орвел, који је био демократски социјалиста,критиковао је Стаљина, те је био непријатељски настројен према стаљинизму кога је предводила Москва. Орвелова искуства током шпанског грађанског рата су значајно обликовала ту настројеност. Веровао је да је Совјетски Савез постао брутална диктатура, саграђена од култа личности којим је владао терор. У свом писму Ивони Давет, Орвел је описао Животињску фарму као сатиричну причу против Стаљина . У свом есеју „Зашто пишем” (из 1946), написао је да је Животињска фарма била прва књига у којој је свесно покушао да „споји политички и уметни смисао у једно”.

Гробница за Бориса Давидовича - Данило Киш

Гробница за Бориса Давидовича је збирка седам новела објављена 1976. године, аутора Данила Киша.

Новеле су засноване на историјским догађајима и баве се темама политичке обмане, издаје и убиства у Источној Европи у првој половини 20. века (осим новеле „Пси и књиге“ у којој се радња одвија у 14. веку). Неке од прича су написане као фиктивне биографије у којима главни ликови интерагују са стварним личностима.

Киш је ову књигу написао док је радио на универзитету у Бордоу, мотивисан углавном својом фрустрацијом проузроченом незнањем и неверовањем својих студената који су, махом левичарски оријентисани, одбијали да поверују чак и у постојање гулага.

Књига је доживела десетине издања на српскохрватском језику,а преведена је на више од 20 језика.

Господарица Ана - Зорица Кубуровић

Судбина једне жене између два века и неколико краљевина, љубави и патње, неверства и бескрајне вере у своју земљу.


Овде, на мојој земљи, ја ћу бринути да они што остану имају хлеба и ја ћу их лечити, ако Бог да дâ поживим. Али, на мом прагу неће твоја реч бити старија од моје, нити твоје мишљење претежније. То се односи и на све друге – рече мирно. – Ви ћете заповедати манастиром, народом и војском, али ћете слушати мене. Ја сам положила свој живот за вас.

Шта може бити циљ ка коме иде човек пун љубави, истински жељан да тамо поведе све које воли? У тишини поткопаоничких ноћи, гледајући своју уснулу кћи како се смешка у сну, мислећи да ће сутра отићи у туђу кућу која ће је можда сломити, да можда неће умети да је одбрани од суровости нове краљице, господарица Ана је покушавала свом снагом свога ума да пронађе пут за своју децу и себе.

Ана, дивља девојчица у блиском сродству са великим жупаном Немањом, рано остаје без мајке и расте у Топлици под утицајем витеза Антиноја и видара монаха Јована. Гради село које јој је остало од мајке и рудник сребра на Копаонику. Породица је удаје у Венецију у моћну кућу Дандоло. Дочекује у свом селу пролазак крсташа, рат међу Стефаном и Вуканом, разарање и пљачкање рудника, кугу, глад... и потпуну промену устројства света са падом Цариграда 1204. године.

Роман Зорице Кубуровић прати судбину жене у средњовековној Србији, на размеђи два века и неколико краљевина, љубави и патње, неверства и бескрајне вере у своју земљу. Оданост и љубав према деци и краљевини одредили су њен животни пут, а тај пут одредио јој је да нестане са својим временом и идеалима.