Септембар 2017
Штампа

Црвена је за сећање - Лори Фериа Столарц

 

„Знам да си сама...“

Ништа није исто за осамнаестогодишњу Стејси одкад је њен дечко Џејкоб погинуо. Месецима је боравила у кући на плажи коју су делили пре Џејкобове страшне несреће, не желећи да се окане наде да је негде, некако, Џејкоб још увек жив.

Али Стејси зна да не може заувек да одлаже поновни контакт са светом. Срећа што има пуну стипендију за престижни универзитет Бикон, тако да се нада да ће моћи да заборави на прошлост.

Веома узрујана када поново почне да сања узнемирујуће снове, Стејси се поново окреће народној магији, коју је научила од своје баке, да би открила шта они значе. Њене наде да ће сама моћи да реши ову мистерију се распршују када је директор факултета позива на приватни састанак – и открива да и његова ћерка Порша такође има кошмаре.

Али док Стејси сања о духу, Порша сања о убиству за које је убеђена да се још увек није десило. Поршини испарчани кошмари предвиђају трагичну смрт, и могу такође осветлити шокантно откриће које ће можда заувек променити Стејсин живот. Њих две морају заједно да дешифрују своје мрачне снове да би спасиле један живот – и то је ризик који их може коштати њиховог.

Шемпи ти смопи да лимво те - Ана Ђокић

 

Можда бих могла да променим фризуру? И да се офарбам? – размишљала је Алекс посматрајући се у огледалу. – У црвено, на пример. Или можда розе... И да урадим пирсинг. На доњој усни. Или још боље – на пупку! – Подигла је мајицу и загледала се у свој стомак с друге стране огледала. – Пирсинг би био прави погодак! – Увукла је стомак највише што је могла. – Да, да. То би баш било кул. – Већ је замишљала себе с бисерчићем у пупку. – Само што га зими нико не би видео. Осим мене. А то није довољно. Уопште. – Опустила је стомак, спустила мајицу, па се још једном загледала у свој одраз. – Баш сам згодна! – закључила је скромно и изашла из собе залупивши врата за собом.

 

 

Индигова звезда – Хилари Макеј

 

Где се завршава свет детињства и почиње свет одраслих? То је граница које нисмо свесни и превише олако је прелазимо. Индиго се, после дуже болести, плаши поласка у школу. Ружа је забринута због Индига и својих нових наочара, у разреду се појављује нови лик – Том... Роман који нас подсећа на нас саме, на оно што смо били и што смо сада, без обзира из које перспективе га читамо; као одрасли или као деца.  Неке ствари се никада не мењају; опсесивне емоције школараца, љубави и стрепње, страхови и сумње, и живот који се магично отвара пред њиховим очима препуним недоумица и вечних питања.