Муни Вичер  - Девојчица са шестог месеца

Био је 2. јуни, тачно двадесет и два часа, када је  Нина устала из кревета и као и обично оборила сиротог Платона на под, утрчала у купатило , и ставивши руку под воду, примети да је звезда постала огромна толико да је заузела читав длан. Црна као пакао....то јој се баш никад није десило. „Црна звезда“ , дефинитивно знак опасности.

Шта треба да радим, упитала се?! Уплашена отрчала је у собу тетке Кармен која ју је јако загрлила и тампонирала руку ватом наквашеном у води од ружа.

 Платон је очајнички мјаукнуои сишао са ормана, док је Адонис лајао и шапама ударао по улазним вратима, као да је хтео да побегне вани.

Кармен није знала шта да ради и како да смири Нину и уплашене животиње.

Изгледало је да се те ноћи отворио пакао. То донекле и беше истина, пакао је био ту. Био је свуда. Био је у ваздуху.

Луиз Ренисон - Препаде ме његов крзнени шортс!

Зашто сам признала да желим да ми он буде прави дечко? Зашто, зашто?

Једног тренутка ме је љубио под светлуцавим глупсонима, а следећег отишао на Касно и уживо с Кретенушом Линдзи, моткастим инсектом и давежом.

Можда бих могла да му кажем да излази и с Кретенушом Линдзи, све док му се и ја свиђам.

Али би се онда ја с њим љубила пошто се он прво љубио с њом, а то би значило да сам се практично љубила с њом. Нико не би могао с тим да живи.

Радије бих се љубила са Ангусом.

Он свакако има лепше ноге. Па, у сваком случају, више ногу.

Урош Петровић - Деца Бестрагије

„У та времена Балкан беше смутна ветрометина. Границе бејаху дивље, крхке и порозне, те су се разнолика људска и нељудска створења смуцала скровитим стазама живописног полуострва, сејући унаоколо заметке свакојаких проклетстава и чуда...“

Ово је прича о тајни, давно зачетој и никада раније испричаној.

„Полазећи од загонетне скраћенице на почетку романа и крећући се ка њеном разрешењу на самом крају, Петровић гради свој беспрекорно компоновани роман као духовиту, на моменте страшну и потресну причу о судбини својих јунака и њиховом сазревању и самоспознаји. Оригиналан, жив, маштовит, његов роман чува неугаслу чаролију пустоловине и носи темељну поруку да живот јесте авантура у коју треба улазити отворених очију, мисли и срца и тежећи складу с другим људима и природом.“

Љиљана Пешикан-Љуштановић