Не мирим се ( Лична антологија 1991-2013 ) - Мишел Уелбек

Мишел Уелбек – пjесник? У доба кад сви гледају да се уже специјализују и кад се улажу напори не би ли се сви таленти пописали под одређеном, искључивом етикетом, има и оних који сматрају малтене неприличним за једног свјетски познатог романсијера, који је пожњео све успјехе, да се и даље тврдоглаво бакће поезијом: у томе препознају недвосмислен примјер нечег неспојивог. Бављење поезијом било би, све у свему, протумачено као некакав хоби Мишела Уелбека, каприц који му ваља допустити са осмјехом, помало благим, али и донекле раздражљивим. Изрећи такав, исхитрен суд, који управо после овог издања дефинитивно губи сваку тежину, значило би изгубити из вида да је Мишел Уелбек прије свега пјесник.

Револуционар - Берислав Благојевић

Језички богате, вешто написане и што је најважније читљиве, приче Берислава Благојевића враћају наду у опстанак и будућност кратке прозне форме.

Његова проза је неодољива, великодушна, истовремено ведра и сурова, духовита, понекад апсурдна и погађа право у срце.

Ове приче се баве обичним људима и тзв. вечним темама, љубављу, слободом, али и немогућношћу да се та слобода или љубав остваре, одликује их благи хумор, свестан иронијски отклон, понекад љута сатира и утисак горчине у устима.

Радње прича се догадјају на различитим географским просторима (Филипини, Нагорно-Карабах, Дамаск, Бостон…), јунаци носе различита имена а могу се звати било како, јер су његови јунаци исти, обични, мали, поштени људи који због поремећених друштвених, социјалних и моралних вредности немају могућност да се у потпуности остваре већ скрушено и помирљиво прихватају улогу маргиналних ликова на ивици живота.

Берислав Благојевић критички али једноставно и ненаметљиво, често кроз визуру личног и проживљеног, посматра и приказује људе и свет, са жељом да проблем учини видљивим и јасним али без жеље да доноси закључке или да нуди решења.

Свака од ових прича могла би да се заврши знаком питања или са три тачке и да нас остави у дубоком промишљању.