|
ИЗДАВАЧКА
ДЕЛАТНОСТ
Политика издаваштва као додатне делатности у Народној
библиотеци «Филип Вишњић» Бијељина базирала се на подршци ауторима
завичајног подручја то јест Бијељине, Лопара и Угљевика када су
у питању аутори.
У избору рукописа такође је подржавала пре свега истраживачке подухвате
који доприносе употпуњавању празнина у научној обради културне,
историјске, привредне и друге грађе локалног подручја.
Све то, када је у питању бројност издања било је везано и за материјалне
могућности Библиотеке.
БИБЛИОТЕЧКА ИЗДАЊА
|
2010, децембар "Чекамо јутарњу росу"
Зборник радова са Првих сусрета младих пјесника "На Филиповим стазама"
Издање:Народна билиотека "Филип Вишњић" Бијељина
За издавача: Јован Цвјетковић, директор
Уредник: Анђа Савић, професор
Лектор: Снежана Стевић, професор
Рецензент:Недељко Терзић, књижевник
Фотографије: Сања Танасић
Први сусрети дјеце пјесника са тромеђе: Србије, Хрватске и Републике Српске - Федерације Босне и Херцеговине, под називом „На Филиповим стазама" окупили су четрнаесторо талентованих, надарених и на разним литерарним конкурсима и фестивалима често награђиваних младих пјесника из: Сремске Митровице, Засавице 1, Вуковара, Бијељине, Батковића, Дворова и Доњег Локања код Зворника. Сусрети су одржани 11 децембра 2010. и подсјећаjу на оне који су некада његовани у оквиру некадашње Међурепубличке заједнице културе „Сава", што је на истој овој тромеђи окупљала ствараоце и културне посленике седамнаест општина. Симболично названи „На Филиповим стазама" ови сусрети дјеце пјесника представљају најмлађе сљедбенике народног пјесника и гуслара Филипа Вишњића. Током боравка у Бијељини посјетили су Манастир светог Василија Острошког Чудотворца, Музеј Семберије, Народну библиотеку „Филип Вишњић", учествовали у књижевној радионици и оставили своје пјесме и нове написане стихове за заједнички зборник коме су они сами дали наслов „Чекамо јутарњу росу“.
|
|
2010, новембар "Тенор 2010 -Прва међународна конференција термоенергетика и одрживи развој"
Зборник радова са Прве међународне конференције коју је организовала ЗП "Рудник и термоелектрана Угљевик" а.д. Угљевик.
Издање:Народна билиотека "Филип Вишњић" Бијељина
За издавача: Јован Цвјетковић, директор
Уредници: Драгомир Миличић, Здравко Миловановић, Анђа Савић
Лектор: Снежана Стевић, професор
Техничка припрема: Момир Самарџић, Мирослав Томашевић, Мирко Срндовић
Графичко рјешење корица: Ацо Миловановић
Штампа: БИГ-ШТАМПА Београд
|
|
2010, септембар "Загони", аутора Бранка Матића, допунили и за штампу припремили Радослав и Ристо Матић.
Издање:Народна билиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Штампа: Издавачко предузеће "Младост" Бијељина
За издавача: Јован Цвјетковић, директор
Одговорни уредник: Анђа Савић
Рецензенти:Слободан Петровић, професор и Предраг Васић, професор
Лектори: Анђа Савић, професор и Снежана Стевић, професор
Ова књига је настала као резултат дугогодишњег и систематичног рада њеног аутора на сакупљању грађе, провјеравању података које је добио усменим путем од старијих у селу, у библиотекама, музејима, научној литератури и археолошким локалитетима. Стога ово дјело представља вриједну историографско-социолошку студију о људима овог краја, њиховој историји, етнологији, животу. Поглавље „Основна школа у Загонима“ представља својеврсну монографију у монографији. Аутори овог поглавља су професори Радослав и Ристо Матић. Они су, на основу расположиве грађе, проширили и допунили Бранков текст о школи у Загонима и приказали њен развој од оснивања до школске 2009/2010. године. То је, уједно, био њихов допринос у обиљежавању 150-те годишњице ове школе.
|
|
2009, јун- "Кнежева заповест", аутора Недељка Терзића Издање: Народна библиотека"Филип Вишњић" Бијељина
Штампа: "
Графосемберија" АД Бијељина
"У књизи 'Кнежева заповест', Терзић је показао да добро познаје преокупације савременог дјетета и да их успјешно уобличује у допадљиве поетске форме.Младог читаоца он осваја природношћу, искреношћу и једноставношћу поетске рујечи." (извод из рецензије проф. др Цвијетина Ристановића).
|
|
2009, јун- "Приче о медведићима", аутора Љиљане Лукић,
Издање: Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Штампа: ИП "Младост" Бијељина
Јунаци "Приче о медведићима" су три медведића: Мецко, Пепецко и Грицко, неизбежни њихови родитељи, мама Медведица, тата Медо, сапутници Маго и Тета Лија кроз чије се догодовштине ствара један свет породичних односа и бриге о дечијем васпитању. Кроз приче о несташлуцима медведића који су (као и стварна деца), деца својих родитеља, израста необична прича о одрастању „деце“ и бризи родитеља при усмеравању њихових малих лукавстава, лажи, халапљивости, и других „скретања“ на лепши и хуманији доживљај света: игре, победа, другарстава, уживања у природи, уметности и авантури.
Верујемо да ће се малишанима ова књига допасти!
|
|
2009-"Кнез Иво од Семберије"
аутор Никола Девура.Издавачи Српска књига, Рума и Народна библиотека
"Филип Вишњић" Бијељина. Уредник Добрица Ерић.
Изводи из рецензије
"Роман је писан у првом лицу, у ЈА-форми. Тако је
главни јунак осветљен изнутра. Није то прича само о њему, већ и
о његовим прецима, о улози Кнежевића, која вуче корене још из времена
Кулин бана. То је била племићка породица, која се није исламизирала.
Податке о томе аутор романа је потражио у историјским архивама,
у коресподенцији многих великана, па и обичних људи, свештеника,
трговаца, учитеља, војвода из претпрошлог века. Све је то аутор
профилисао својом акрибијом, опсервацијом искусног писца, тако
да смо добили роман значајног домета. Дело је писано народном фразом,
оплемењеном новим реченичним спреговима и лескемама." (Епопеја
о моралу, јунаштву и човечности-Тодор Бјелкић)
"Ово је пети роман књижевника Николе Девуре, који се определио
за романескно приказивање наше даље и ближе прошлости. Његови романи
су засновани на принципу - колико историје- толико фикције, ред
факата, ред маште. Тај принцип су уважавали сви велики писци историјских
романа. Повесне чињенице и имена морају бити тачна, а опсервације
су везивна ткива констелација.
"Пред нама је једна значајна књига о значајном човеку наше
историје, о јунаку епоса друкчијег кова од осталих опеваних јунака
и умника.Кнез Иво од Семберије јесте оригинална личност, усамљени
српски морални колос, који је животом потврдио своје назоре, своју
уклетост паћеника за народну ствар."(Повест о моралном
српском колосу-Перо Зубац)
|
|
2009-
"Испод дуге чаробни вир" књига песама са 10. дечијих песничких
Дворова"Филип Вишњић"
Јубиларна десета песничка колонија Дечји песнички Дворови "Филип
Вишњић" одржана је од 6. до 10. децембра 2008. године у Бањи
Дворови, под покровитељством Министарства цивилних послова Босне
и Херцеговине и Скупштине општине Бијељина. Учесници, њих шеснаест,
били су смештени у хотелу "Свети Стефан", а организатор
окупљања најмлађих, талентованих и награђиваних песника, била је
Народна библиотека "Филип Вишњић" из Бијељине. Током боравка
на колонији учесници су написали равно стотину песама и кратких
прича и они сами су заједнички дали назив зборнику "Испод дуге
чаробни вир".
|
|
Новембар
2008. година- "Ухођење
Вишњића Филипа" аутор Миљурко Вукадиновић (поводом 15. "Вишњићевих
дана")
Миљурко Вукадиновић (1953, Горње Сварче,
Србија) песник, есејиста, прозни писац, преводилац... Пише на српском
и румунском језику. Објављује од 1968. године. Аутор је 23 ауторске
књиге. Присутан у најзначајнијим антологијама савремене српске поезије
у земљи и иностранству. Од песничких књига спомињемо: на српском:
"Слободно Средоземље" (1977), "Пољски радови"
(1984), "Еп о Шљивамешу" (2007) и многе друге, као и неке
од објављених на румунском језику:
"Чини у кучине" (1996), "Са Истока на Исток"
(1999), "Зовем се Никита" (2006,2007). Добитник најзначајнијих
српских и румунских признања за књижевни рад и превођење.
Изводи из рецензије Љубомира Ћорилића:
"Па, један авангардни, кодеровски песник, Миљурко Вукадиновић,
коме је инспирација све што види, чује, прочита, и сама реч као
догађај језика, био је, збиља, авангарда дана, ноћи, сусрета, разговора,
бдења, промичућег света. Списивао је песме при сусретима с људима,
пределима, са историјом, митом, и легендом. Био „песник на лицу
места“. Узбуди га слика из ока, реч, податак, прича. Унутарњи смисао
свега. На улици, у библиотеци, кафани, у кући пријатеља. Роди се
Песма."
"Вукадиновић „има видик на две воде“. Стотину чула и осетљив
слух. У његовом присуству не говорите гласно. Списаће песму.
У његовом „зверињаку“ непрестано се иде „у лов на књиге, на слово,
реч и нереч“. Списаће и ако не говорите. Изненада, кад најмање (не)очекујете."
Књига је настала инспирисана ауторовим боравком у Народној библиотеци
"Филип Вишњић" и Бијељини, у припреми књижевне вечери
и дружењу са пријатељима песницима. О књизи су свој суд изрекли
Тихомир Несторовић, Љубомир Ћорилић, и Вук Крњевић. Штампана је
у штампарији "Графосемберија" Бијељина, а издавач је Народна
библиотека "Филип Вишњић" Бијељина.
|
|
Новембар
2008. година- "Друмови
Филипа Вишњића и Кнез Иво од Семберије" аутор Драган Симеуновић
(поводом 15. "Вишњићевих дана")
Поводом најзначајније културне манифестације у Бијељини и Семберији
"Вишњићеви дани" Народна библиотека "Филип Вишњић"
Бијељина је у сарадњи са "Нолитом" из Београда објавила
ову књигу које ће бити значајно штиво за упознавање са великанима
Филипом Вишњићем и Кнез Ивом од Семберије.
Др Драган Симеуновић ради на Факултету политичких наука Универзитета
у Београду у звању редовног професора.
Написао је једанаест књига из области друштвених наука, приредио
велик број зборника и хрестоматија, руководио пројектима у земљи
и иностранству и објавио је низ прилога у часописима и зборницима
што укупно чини преко 200 библиографских јединица. Најпознатије
књиге су му „Политичко насиље“, „Нови светски поредак и национална
држава“, „Теорија политике“, „Српска колективна кривица“ и „Нововековне
политичке идеје у Срба".Предавао је у низу страних земаља,
понајвише у Немачкој, Грчкој и САД.
Члан је Одбора за друштвену теорију и филозофију САНУ, члан је Америчке
академије политичких наука, потпредседник је научног удружења „Наука
и друштво“, дописни је члан „Colle-gium europaeum Jenense“ Универзитета
у Јени.
Ауторски текст поклонио је Народној библиотеци "Филип Вишњић"
Бијељина желећи да издавач буде она Библиотека која носи име једног
од великана његове књиге.
|
|
Октобар 2008.
година- "Филип
Вишњић" репринт издање брошуре из 1935. године (поводом 15.
"Вишњићевих дана")
Народна библиотека "Филип Вишњић"
Бијељина издавач је овог репринт издања, мотивисана важношћу организације
прославе стогодишњице смрти Филипа Вишњића, у заједништву Београда
и Бијељине, давне 1934. Тако организован Одбор за прославу повезао
је завичај Филипа Вишњића са централним местом српске културе и
на тај начин показао значај Филиповог дела за свеукупну српску културу.Одбор
из 1934. године је, истичући значај прославе стогодишњице смрти
Филипа Вишњића Бијељина-Београд 1934. нагласио да је "предузета
акција за прославу стогодишњице смрти великог народног песника Филипа
Вишњића. Славећи Филипа Вишњића као једног од ретких познатих, а
великих твораца народне поезије, која нам је у ропству очувала народну
свест и име, жели се одати поштовање и захвалност коју потомство
осећа према овим незнаним генијима и јунацима народним". |
|
Mарт 2008.година-
"Ткачи снежних снова" књига песама са 9. песничке колоније
"Филип Вишњић" Одржано је осам дечјих песничких
колонија, од којих су на шест, на Обедској бари у Србији учествовала
и деца из Републике Српске, а девета и прва као таква у Дворовима
одржана је од 26. до 29. децембра 2007. године. Под називом Дечји
песнички Дворови „Филип Вишњић“ и под покровитељством Министарства
цивилних послова Босне и Херцеговине и Oпштине Бијељина, песничка
колонија је одржана у хотелу „Свети Стефан“. Организатор окупљања
најмлађих литерарних стваралаца је била Народна библиотека „Филип
Вишњић“ из Бијељине.
На колонији је учествовало четрнаест даровитих младих песника. Књига
„Ткачи снежних снова“ њихово је дело настало на овој колонији којој
су назив дали сами учесници.
|
|
2007. година
• »Под седефним небом« - песме, аутора Дарјане Пелемиш из Бијељине
Дарјана Пелемиш, рођена је 24. октобра 1987. године у Тузли. Завршила
је основну и средњу школу у Бијељини. Живи у Бијељини. Студент је
Филозофског факултета у Новом Саду.
Прву збирку под називом "Песме бајке" објавила је у тринаестој
години (2000. год.) као ученица ОШ "Свети Сава" у Бијељини,
а другу збирку песама "Душа сањалице" 2004. године као ученица
Гимназије "Филип Вишњић" у Бијељини.
Пише поезију и прозу. "Под седефним небом" је трећа
збирка песама. |
|
2005.
година
• др Синиша Максимовић из Бијељине «Хируршки третман малигних опструкција
танког и дебелог црева» (стручна књига из медицине).
2004. година
• Није било нових издања због усклађивања издавачке делатности Библиотеке
са новим Законом о издавачкој делатности Републике Српске, као и
због финансијских тешкоћа.
- 2003. година
• Симо Станкић „Српски народни обичаји Семберије Мајевице и Доњег
подриња“
• CD Зборник радова са Научног скупа: «Савремене информационе
технологије – интернет и ћирилица », одржаног у Народној библиотециу
"Филип Вишњић" у Бијељини новембра 2003, саиздаваштво
са часописом ИНФО –М из Београда
2002. година
• Љиљана Лукић «Балкон за маштање» (збирка приповедака)
• Слободан Петровић «Корзо старе Бијељине» (Грађа за монографију
Бијељине)
• Панто Ст. Секулић «Књижевни и културни видици Семберије»
• CD електронска монографија 70 година Народне библиотеке «Филип
Вишњић» и разгледница Бијељине (прва монографија ове врсте) саиздаваштво
Народне библиотеке «Филип Вишњић» и Удружења за мултимедију Београд.
|
|
|