ИСТОРИЈАТ

Основни подаци о установи

У правилима Друштва за народно просвећивање и чување народног здравља које је основано по завршетку Првог светског рата 1919. год. и које је претходило оснивању Библиотеке, истакнуто је да је „задатак Друштва просвјећивање града и села у најбољем смислу и рад на побољшању народног здравља подизањем материјалне, хигијенске културе и хигијенског просвјећивања".
Полазећи од становишта да је књига неопходан и незамењив фактор у културном уздизању, Друштво је одлучило да своју многострану делатност обогати новим видовима садржаја и на тај начин попуни осетну празнину у непостојању јавне библиотеке те оснива Централну књижницу са мрежом сеоских књижница.

Културно-просветни рад новоосноване Библиотеке био је веома разгранат. Он се огледао у обележавању значајних годишњица, организовању културних вечери, приказивању поучних филмова, одржавању аналфабетских течајева и предавања као и других видова делатности.
Од 1952. године Библиотека добија име Градска народна библиотека „Филип Вишњић".
Године 2007 26.новембра Народна библиотека „Филип Вишњић" је обележила 75 година постојања.
Законом је дефинисана као матична библиотека за подручје општина: Бијељина, Угљевик и Лопаре а у свом саставу има: две народне библиотеке, 25 школских, 2 факултетске и 2 универзитетске.
Савремене информационе технологије омогућиле су библиотеци електронско пословање те могућност бржег приступа информацијама и већу проходност у комуникацији са корисницима и другим библиотекама.
Програмима образовног, уметничког и информативног садржаја, Библиотека постиже велики успех у приближавању књиге читаоцима, откривању и неговању младих талената, укупном доприносу и афирмацији библиотечке делатности те подизању културног нивоа у својој средини.
Обимом и квалитетом културног деловања, Библиотека је заузела запажено место међу институцијама које се баве истом или сличном делатношћу.
Препознатљивост у културном деловању Библиотеке огледала се последњих година у великом броју књижевних сусрета и осмишљеном програму тих сусрета који су бијељинској и семберској читалачкој и интелектуалној публици пружили прилику да се информише о најзначајнијој издавачкој продукцији, да чује живу реч најзначајнијих књижевних стваралаца, историчара, филозофа и књижевних критичара. Успела је да створи велики круг пријатеља, поштовалаца и корисника.
Брига о читаоцима свих узраста са различитим потребама и интерасовањима а нарочито брига о најмлађим читаоцима у виду књижевних, језичких и других радионица, приближила је Библиотеку корисницима свих узраста, тако да је поред испуњавања основних функција делатности Библиотека успоставила много ширу и садржајнију делатност.

Оснивачи:

Године 1932, Библиотеку су основали ентузијасти различитих занимања: др Војислав Кецмановић лекар, др Јоаким Перендија ветеринар, Никола Мачкић професор и Михајло Богдановић студент.

Градска књижница и читаоница свечано су отворене 20. новембра 1932. године и до 1982 налазила се у згради Општине.

Доктор Кецмановић је истакао да је рад Друштва отпочео много пре оснивања (1928.), и убрзо био усмерен на оснивање књижничне мреже у Бијељинском срезу. Израђен је Правилник Друштва и утврђена главна начела рада, а затим се приступило прикупљању књига. Један део књига купило је Друштво из својих средстава, а други део је добијен на поклон.
Председник је истакао предан рад књижничара Мачкића, који је целу годину већином сам радио на организацији Књижнице и тиме највише допринео да је ова установа тако брзо могла почети с радом.

Историјат назива Библиотеке:
Књижница Друштва за народно просвјећивање и чување народног здравља од 1932. до 1934.
Од 1934. Просвјетно друштво "Филип Вишњић"
Од 1952. Градска Народна библиотека "Филип Вишњић"
Од 1958. Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Име Филип Вишњић добила је по песнику и гуслару Филипу Вишњићу , хроничару Карађорђеве буне чији животни пут креће из родне Трнове преко Међаша у Семберији до смрти у Грку (Срем) по њему названом Вишњићево.

Нова зграда Библиотеке, једна од ретких наменски грађених за библиотеку,саграђена 1982.године

.

Поводом 75 година рада Библиотеке штампана је и представљена поштанска марка 75.година Народне библиотеке "Филип Вишњић"