У Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини је одржан семинар за библиотекаре са матичног подручја о осавремењавању библиотекарства и приближавању књижевности читаоцима у новим технологијама.

Директор Библиотеке Јован Цвјетковић рекао је новинарима да ће у наредној деценији у библиотекарству бити све више електронског пословања, попут електонских позајмица књига и контакта са члановима библиотеке, због чега је неопходно библиотекарима скренути пажњу на савремене токове и нове технологије у приближавању књиге младим читаоцима, нарочито при обради школске лектире. "Оно што треба потенцирати је да што више људи долази у библиотеку, да створи навику и користи библиотечке услуге, да што више читају књиге и образују сами себе јер без очувања културног идентитета нема ни очувања народа ни државе", оцијенио је Цвјетковић. Према његовим ријечима, матично подручје Народне библиотеке "Филип Вишњић" обухвата двије народне библиотеке, двије универзитетске и двије факултетске библиотеке, шест средњошколских и 21 библиотеку у основним школама на подручју Бијељине, Угљевика, Лопара, Жабара, Пелагићева и Осмака. Цвјетковић каже да бијељинска библиотека посљедњих година биљежи значајан пораст посјета и броја чланова, а ову годину завршавају са 8.500 чланова и 165.000 посјетилаца.

Магистар драмских и аудиовизуелних умјетности Душан Тузланчић говорио је учесницима семинара о савременим методама приближавања књиге читаоцу, истичући да књижевност и библиотечка дјелатност морају да нађу своје мјесто у 21. вијеку и у друштву које је, како каже, тренутно за њих пребрзо. Он је рекао да је у оквиру "Лутвид феста" који је Библиотека организовала прошле године одржано и такмичење креирању видео-трејлера за књиге, као савременог начина да се читаоци привуку у библиотеку, што је имало знатно већи одзив од очекиваног. "То указује да треба размишљати у том правцу, како данас прићи савременом читаоцу и приближити му библиотеку и како му скренути пажњу на племенитост и битност писане ријечи за савременог човјека", каже Тузланчић.