Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541


Мејл адресе:
direktornbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
newsletternbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од 20. јула 2020. године библиотека ради са корисницима од понедјељка до петка од 7:30 - 18:00 часова. Читаоница је отворена сваки радни дан од 10 - 16 часова уз ограничени број корисника, обавезно ношење маске и поштовање хигијенско-епидемиолошких мјера. Захваљујемо на разумијевању.

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Од 20. јула 2020. године библиотека ради са корисницима од понедјељка до петка од 7:30 - 18:00 часова. Читаоница је отворена сваки радни дан од 10 - 16 часова уз ограничени број корисника, обавезно ношење маске и поштовање хигијенско-епидемиолошких мјера. Захваљујемо на разумијевању.
Завичајна збирка, стара и ријетка књига
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Одјељење завичајног фонда
 

Завичајна збирка је систематски прикупљена, обрађена и као засебна вриједност организована колекција унутар Библиотеке која представља грађу за историју развоја  материјалне и духовне културе Бијељине и њене околине. Завичајни фонд , по својој форми и садржају веома разноврстан освјетљава историја завичаја, његову друштвену структуру, умјетничко стваралаштво живота и пут и креативни досег значајних појединаца, те друге специфичности-културно историјског наслијеђа.

У састав фонда Завичајне збирке улазе следеће врсте библиотечке грађе:

- Монографске публикације

- Серијске публикације (часописи, новине, билтени, годишњаци и периодични извјештаји институција

- полупубликације (дисертације, магистарски радови, материјали са савјетовања, симпозија, репродукције, фотографије, плакати, звучни снимци...

Садржај завичајног фонда чине:

 књиге:

-које су по садржају везане за одређену територију,

-чији су аутори поријеклом или животом везани за одређену територију;

-које су издате или штампане на одређеној територији;

 периодика:

-која је по садржају везана за одређену територију и излази на одређеној територији

-која излази на одређеној територији  без обзира на тематику грађе;

 некњижни библиотечки материјал:

  • картографске публикације, музикалије, мапе, гравире и ситан библиотечки материјал документационе вриједности
  • материјал који је садржински везан за територију (завичај);

 

документационо –информациони материјал општинских органа и организација (умножен, копирном техником)

Завичајни фонд је веома значајан ако не и најзначајнији фонд библиотеке јер представља извор свих информација битиних за град Бијељину и регију Семберије. Фонд завичајне збирке у Библиотеци је оформљен релативно касно па је сиромашан у односу на оно што овај крај посједује и пружа својом прошлошћу и стваралаштвом. Данас ова збирка садржи велики број експоната -од књига завичајних писаца, студијских радова, плаката, каталога, позивница, фотографија, разгледница, календара, исјечених новинских натписа до завидне збирке старе и ријетке књиге и поклоњених књига људи из завичаја. Фонд прикупља и чува акте административне управе града.

 

Стара и ријетка књига

 

Стару и ријетку књигу сачињавају: рукописи, рукописи и штампане књиге, периодика и други библиотечки материјал до краја XIX вијека; ријетка књига, одређени примјерци периодичних издања и други ријетки библиотечки материјал настао у XX вијеку; одређени библиотечки материјал који се на основу Закона доставља овлашћеној библиотеци, као и документација о њима. Такође и библиотечке цјелине које својим садржејем, умјетничким, културним и историјским вриједностима представљају значајан допринос развоју, ширењу и проучавању културе и научне мисли.

Стара и ријетка књига подлијеже веома строгим мјерама заштите. Као добро од посебног културног и историјског значаја чува се у свом изворном облику.Користе се њихове микроформе и фотокопије. Рукописи и старе и штампане књиге се не смеју фотокопирати, за њихово коришћење служе само микрофилмски снимци. Ова врста материјала се не шаље у међубиблиотечку позајмицу. У међубиблиотечку позајмицу се шаљу искључиво у облику микрофилмова.

Као најстарије издање у Библиотеци сматра се књига „Свети Иван бискуп трогирски и краљ Коломан“: пиесан Ивана Канавелића властелина хварског. Књигу је у Осијеку штампала штампарија Драг. Лехмана и друг. 1858. На овој књизи постоји руком писан података да је 1874. године била власништво извјесног Срећка Милетића који ју је добио као награду. Печат дародавца је на њемачком језику и нејасно отиснут а не зна се ни како је књига доспјела у Библиотеку.

Канавелићево је највеће и најважније књижевно дјело еп религиозно-историјске тематике Свети Иван бискуп трогирски и краљ Коломан, настао између 1705. 1718. године. Дјело повезује реалну повијест о Коломану с хришћанском легендом о трогирском бискупу светом Ивану Орсинију (записаној 1203. године). Еп је настао у барокној традицију 17. вијека, као склоп сечентистичке традиције, хроникалног приповиједања, узвишене реторике и романтичних епизода.

Хајдук Вељко, Васо Чарапић, Јанко Катић, Станоје Главаш, из српства Јоксима Новића Оточанина, у Новом Саду, трошком Драгутина Хинца, 1860.

Најстарије стручно издање у библиотеци је књига др М. Розена  „Поукa о домаћем лијечењу болести: по Кохелу, Бoку, Рихтеру и другим њемачким списатељима”. Књига је издана у Београду 1865. године а издавач је Државна штампарија.

Псалтир Давидов, превео Ђура Даничић, издање А. Рајхарта и друга му  у Бечу, 1865. године.

 

 

Најинтересантнији и најоргиналнији раритет у Библиотеци, ако се узме у обзир сама графичка опрема књиге, је књига: Дела Доситејева. Књ. V.: Етика или морална философија: преводи и беседе Доситеја Обрадовића.Прво издање ове књиге изашло је у Венецији 1803. године.Књига која је власништво Библиотеке нема тачан податак о години издања (18??): дат је само податак да је књига штампана у штампарији Браће Јовановић у Панчеву, тако да се ово издање не може са сигурношћу идентификовати као најстарије у Библиотеци.Изглед ове књиге је веома интересантна.Формат је 15x8 cm.У истом повезу повезано је више Доситејевих дјела, а свако има своју пагинацију.Сам повез свједочи о томе да је ово било једно од луксузнијих издања у своје вријеме.Повез је од чврстог картона, али умјетнички пресвучен квалитетном тканином црвене боје (која је временом доста изблиједила) и украшен орнаментима утиснутим у картон.На средини предње корице израђен је у рељефном овалном оквиру, Доситејев лик из млађих година.На задњој корици, која је исто тако украшена, налази се у златотиску стилизовани иницијал штампарије. Хрптени наслов посебно је умјетнички израђен и украшен  четвртастим орнаментима у златотиску.

                                              

  ИРОНИЈА

                                           Бијељина, 1926 .г.

                                Радивој Софронић (1900-1928)

 

Прва књига објављена у Бијељини у издању књижаре „Софронић и синови“ Бијељина, и у штампарији „ Уједињење“ А. Д. у Београду.

Технички књига је лијепо опремљена, од око педесетак страница, брошираног повеза и занимљива за своје вријеме. Софронић је први писац социјалне књижевности са ових простора.

Рођен је у Бијељини, у грађанској породици која се бавила трговином и занатством и прихватала просвету и културу као пут ка европеизацији Босне. Писац је рано и млад окончао живот.

 

У тежњи за формирањем Националног центра за заштиту и очување дигиталне грађе, настала је Дигитална библиотека најстарије културне установе с матичном функцијом у Бијељини, Народне библиотеке „Филип Вишњић” (1932).

Дигитална Библиотeка Народнe библиотeкe “Филип Вишњић“ Бијeљина доступна јe корисницима од јануара 2012. годинe., а пројeкат дигитализацијe јe започeо у јануару 2010.годинe. Пројeкат јe финансиран од МДГФ Култура за развој (Шпански фонд за постизањe милeнијумских развојних циљeва) и Општинe Бијeљина. У овом трeнутку постављeно јe прeко 200 публикација чија јe прeтeжна тeма живот у Бијeљини, историја, култура, урбанизам, финансијe, јубилeји знамeнитих Бијeљинаца и догађаја који су обиљeжили живот нашeг града.

Тематски круг приказаних монографских публикација из Збирке старе и ријетке књиге библиотеке „Филип Вишњић” креће се у оквирима историјских расправа, политичких бесједа, прозе, поезије, путописа, затим књига из области природних наука, медицине и књижевности већином домаћих аутора. У библиотеци се налази и најстарија сачувана књига , док је из Завичајне збирке значајна прва књига историјског садржаја, објављена у Бијељини.

Каталог дигиталних колекција

Остварење основних задатака народних библиотека на овој територији – заштита и очување преостале националне грађе, формирање посебних и завичајних фондова, могуће је управо захваљујући дигитализацији. Такође, омогућено је и ширење свијести о поријеклу и чување знања о историји одређене регије. Физичка заштита грађе, обезбјеђивање универзалне доступности информација и отвореност према ширем кругу корисника усмјерени су ка очувању културног идентитета свих нација у ери глобализације.

Дигитална библиотека "Филип Вишњић" Бијељина


 

 
 На врх