Друштво психолога Републике Српске - Подружница за Семберију и Мајевицу организовало је у Бијељини трибину о родитељству у добу мобилних телефона и друштвених мрежа.

Психотерапеут Слађана Цвјетковић рекла је у Бијељини да вријеме које дјеца проводе уз телефон треба да буде ограничено и да дјеци треба помоћи да се забављају на други начин.
"Најважније је оставити телефон изван соба за спавање јер већина младих управо са телефоном одлазе у спаваће собе. То треба урадити макар то значило искључити рутер пред спавање", рекла је Цвјетковићева упозоривши да су данашње генерације ненаспаване управо захваљујући мобилним телефонима и друштвеним мрежама.

Према њеним ријечима, просјечно вријеме које би тинејџер требало да проведе спавајући јесте 9 до 10 сати.

"Ми имамо процјену да спавају и до два сата мање, што за собом повлачи друге посљедице - нервозу, пад концентрације, неиспаваност и друго", рекла је Цвјетковићева на трибини коју је организовало Друштво психолога Републике Српске - подружница за Семберију и Мајевицу.

На трибини "Бити родитељ у вријеме мобилних телефона и друштвених мрежа - Шта радити?" Цвјетковићева је рекла да је примијећено, што и пракса показује, да су тинејџери од прекомјерне употребе телефона незаинтересовани за свакодневне спољне ствари, за уобичајена збивања око њих, да им концентрација слаби.

"Веома је важно да родитељи контролишу да дијете има једну друштвену мрежу, а не пет-шест, треба одабрати најбезбједнију", поручила је Цвјетковићева.

Вријеме које дјеца проводе за телефоном, напоменула је она, такође треба ограничити јер је установљено да телефон одузима трећину слободног времена.

"Телефон може да дође ван школских и школских активности као једна врста забаве, али не искључујући спортске и друге њихове активности. Треба мотивисати дјецу да излазе и да се друже", рекла је Цвјетковићева.

Дефектолог-логопед Мелита Марковић рекла је да екрани веома утичу на рани развој дјеце, о чему родитељи нису упознати.

"Све више имамо примјера да од здраве и праве дјеце добијамо дјецу са проблемом здраља, а подаци које добијамо из школа чак су алармантни. Дјеца су нам сазнајно све лошија, све теже усвајају вјештине и знања, и оно што усвоје је површно и није функционално, имају све више проблема са пажњом, са социјалном интеракцијом", навела је Марковићева.

Она је додала да родитељи најчешће нису ни свјесни који су све проблеми могући као посљедице претјеране употребе телефона, али има и оних који су помало "комфорни", па им је лакше дјеци дати телефон да би они могли на миру нешто да раде.

На трибини је било ријечи и о утицају екрана на развој дјетета у предшколској доби, хиперстимулацији, када је вријеме за први мобилни телефон, повезаности употребе мобилних телефона и интензивног боравка на друштвеним мрежама са осјећањем усамљености, анксиозности и депресије код дјеце и адолесцената, као и о другим питањима.

"Много је питања код родитеља, а истраживања и животне ситуације указују на ризике претјеране употребе мобилних телефона", поручили су из Подружнице Друштва психолога за Семберију и Мајевицу.

Трибина је одржана у сали Народне библиотеке "Филип Вишњић".