Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
15.септембар Промовисана књига "Словенска митологија"
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

У Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини промовисана je књига "Словенска митологија", аутора Ненада Гајића, посвећена древним обичајима старих Словена који су се задржали до данас, а веома често се не зна шта заправо представљају.

Гајић истиче да ову књигу о историјату и вјеровањима старих Словена - језику, обичајима, боговима и митским мјестима, може да чита и неко ко нема никакво предзнање и неко ко зна доста о словенској митологији, а да сваком буде занимљива.
"Надам се да ће ова књига помоћи да се и ми, али и други народи, донекле упознамо о древним обичајима и вjеровањима, чија љ епота не заостаје ни за једном познатијом митологијом. Суштина свега је да сам открио да није било бољег мјеста за писање о словенској митологији од оног гдје живим /у Србији/. Схватио сам да је словенска митологија код Срба очувана у великој мјери, боље него код неких других словенских народа", рекао је Гајић.
Аутор, који је у стварање овог дјела уложио седам година, наглашава да је фасцинантно то што је у православље у великој мјери уткана стара религија, о којој се зна тако мало, као и то што су сачувани многи обичаји, али често изостаје објашњење зашто их се људи придржавају.
"Чак и ако то нећемо да признамо, придржавамо се древних обичаја који посебно долазе до изражаја на свадбама, на сахранама, када се иде на бабине, за Божић, за славу, а нисмо свјесни шта заправо представљају. Напримјер, да Срби нису раскрстили са паганством показује то што се и даље не крсте када грми, јер се плаше старог бога грома. Потрудио сам се да у књизи објасним управо значење тих обичаја, да бисмо знали шта смо сачували, јер је то драгоцјено", нагласио је Гајић.
Он сматра да је у ери интернета младе могуће вратити књизи, коријенима, историји и традицији, само треба одабрати креативан приступ.
"Младима то треба представити тако да буду поносни на то, а не да заспе усред читања. Ново вријеме тражи и нове методе. Традиција и коријени могу дјеловати незанимљиво само ако су лоше упаковани", закључио је Гајић.
Књига, у којој су сажети подаци о свим познатим словенским боговима, митолошким бићима и мјестима, обичајима, магији и ритуалима, ослања се на најпознатије научне ауторитете који су писали о словенској митологији.

 

 

 

 

 
 На врх