"Remedy for love" - Вања Чобанов

Роман Вање Чобанова "Remedy for love" написан је превасходно са циљем да реактуелизује личност и дјело Богдана Дунђерског, који је посједовао једну од највећих ергела у Аусроугарској, у близини Бечеја. Бавећи се његовом биографијом, аутор је истраживао његов приватни живот, а сам назив романа везан је за легенду о коњу Инквизитору, најбољем коњу у ергели Дунђерског. Инквизитор је умро у љубавном заносу, јурећи за новом кобилом коју су довели пред њега, и припадао је чувеној сорти “ Remedy for love ” (лијек за љубав). Дајући назив романа према имену сорте овог коња, аутор жели да истакне фундаментални значај љубави у животу и став да “нема лека за љубав, сем волети даље”. Будући да су личност и дјело Богдана Дунђерског у доброј мјери предмет романа, аутор постепено формира своје становиште о значају његове личности за историју и културу Војводине, као и о самом историјском периоду у коме је Дунђерски живио.У савременом дијелу приче провлачи се мисао да је имању Дунђерског које је током историје прелазило из руку у руке и бивало запуштено или занемаривано, потребно вратити стари сјај и љепоту, који као да су заувијек нестали са његовим првим власником. Историјска раван у дјелу уоквирена је савременом љубавном причом која се јавља паралелно са приповиједањем о великој љубави Богдана Дунђерског према његовој невјенчаној супрузи Мари и њиховој ванредно хармоничној вези. Јунакиња савремене љубавне приче Ана, која је постала презасићена својим брачним животом, заљубљује се у човјека, који је, како ће се испоставити, остварење њених снова.

Вања Чобанов је рођен у Сенти 1967. године. Ту је завршио средњу школу. Студирао је  психологију, а право је завршио у Крагујевцу. Има троје дјеце: Јована, Невена и Дуњу. Труди се да ради ствари које воли и које га испуњавају: проводи вријеме са својом дјецом, уређује ентеријере и пише у свом атељеу у Новом Саду. Прије овог романа објавио је роман "Ако је до мене“ (2010).

Ђаво и мала госпођа – Ђорђе Милосављевић

Питким и духовитим језиком, успјело оживљеним историјским декором и стилизованом лексиком из времена прве половине XИX вијека, сценариста и драмски писац Ђорђе Милосављевић у свом прозном првенцу "Ђаво и мала госпођа“ који је објавила Лагуна исписао је узбудљив пустоловни роман, чија је радња смјештена у Србију из времена књаза Милоша.

Петодневно путешествије кроз Србију у рано прољеће 1841. године, које предводи чувени дански писац Ханс Кристијан Андерсен, у друштву шарене дружине из земље домаћина (један приучени преводилац, један рабаџија и један млади беделус Лицеума у Крагујевцу), предузето је са намјером да се странац из великог свијета увјери у постојање демонских сила у заосталој кнежевини на размеђи Оријента и Запада.

Истовремено, овај роман је, како каже сам писац, прича о томе како странци виде нас и како ми гледамо на њих, некад и сад.

Роман „Ђаво и мала госпођа“ инспирисан је истинитим случајем из 1835. године – серијом звјерских убистава у Крагујевцу за које је оптужен митски човек-пас ’Псоглави’ – али и чињеницом да је Андерсен негдје у то вријеме заиста посјетио Србију. Када се причи дода љубавница Милоша Обреновића Јеленка Хербез (’мала госпођа’ из наслова), једна од најинтригантнијих историјских фигура тог периода, добијамо мјешавину историјског и пикарског романа зачињену елементима комедије и страве.

Наслеђе Боленових – Филипа Грегори

     Године 1539. читав двор Хенрија VIII живи у све већем страху од хирова старог и болесног краља. С једним јединим насљедником, још нејаким дјечачићем, Хенри је принуђен да се поново ожени, а опасна част да понесе круну енглеске краљице припала је Ани од Клева. Она има сопствене разлоге да дође у земљу чији су јој језик и обичаји сасвим страни и уда се за човјека који би јој могао бити отац. Премда је задивљена својим новим окружењем, осјећа како се мрежа завјере око ње полако стеже. Њена дворска дама Катарина Хауард добила је од своје амбициозне породице налог да се, по узору на своју рођаку Ану Болен, кокетирањем домогне енглеског пријестола. Али њена рођака и савјетница Џејн Болен опсједнута је прошлошћу и боленовским насљеђем сумње, издаје и смрти. Прича о ове три младе жене које се боре за опстанак на најпревртљивијем и најопаснијем европском двору тог времена, у доба вјерских преврата и политичке неизвесности, представља до сада најузбудљивији и најдинамичнији роман Филипе Грегори. „Филипа Грегори оживљава призоре, мирисе, атмосферу и емоционалну климу Енглеске шеснаестог века.“ (Financial Times )