Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

sakarya escort belek escort adana escort antalya escort ankara escort aydın escort bursa escort gaziantep escort istanbul escort samsun escort balıkesir escort mersin escort konya escort eskişehir escort izmir escort sınav analizi denizli vip transfer kocaeli escort malatya escortmaltepe escort muğla escort manisa escort sivas escort tekirdağ escort tokat escort uşak escort yalova escort yozgat escort trabzon escort afyon escort aksaray escort amasya escort ardahan escort artvin escort bartın escort bayburt escort bolu escort burdur escort çanakkale escort çankırı escort çorum escort edirne escort elazığ escort erzurum escort erzincan escort kırşehir escort van escort zonguldak escort giresun escort gümüşhane escort hakkari escort ığdır escort ısparta escort kahramanmaraş escort karabük escort karaman escort kars escort kastamonu escort kırklareli escort kütahya escort nevşehir escort niğde escort ordu escort osmaniye escort rize escort şanlıurfa escort siirt escort sinop escort şırnak escort tunceli escort yozgat escort tokat escort tekirdağ escort kütahya escort balıkesir escort aydın escort edirne escort sivas escort uşak escort adana escort adana escort adana escort adana escort adana escort adana escort adana escort vergi konseyi görüntülü sohbet urla siyaset haberleri ankara magazin istanbul magazin yalova magazin kütahya magazin elazığ magazin adıyaman magazin tokat magazin sivas magazin batman magazin erzurum magazin afyon magazin malatya magazin ordu magazin trabzon magazin mardin magazin eskişehir magazin denizli magazin muğla magazin van magazin aydın magazin tekirdağ escort balıkesir magazin samsun magazin kayseri magazin manisa magazin hatay magazin diyarbakır magazin mersin magazin kocaeli magazin gaziantep magazin konya magazin sakarya magazin antalya magazin bursa magazin izmir magazin istanbul otomobil fiyatları istanbul ekonomi istanbul eğitim istanbul seyahat istanbul gezi rehberi antalya alışveriş merkezleri antalya ticaret
Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Јул 2012
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Миомир Петровић – Галеријеве ватре

Овај историјски трилер о посљедњим данима римског императора Галерија Максимијана с почетка IV вијека, који се од дачког говедара уздигао до царског достојанства, користи елементе криминалистичког романа и лирске прозе, али истовремено сецира психолошки профил једног владара, његово поимање власти и њеног утицаја на човјека који је носи.
У успјелој романескној реконструкцији једног давно минулог времена на територији данашњег Балкана, пред читаоцима се на убједљив начин оживљава доба ширења хришћанства и рађа универзална прича о заблудама и краху преамбициозних идеја о уједињењу свијета. Геостратешки положај центра Источног римског царства, шарена демографска карта тадашње Горње Мезије, коју су насељавали Трачани, Дачани, Карпи и Бастарни – чине сликовит миље једног суровог и тешког времена, гдје се одвија радња пуна преокрета и изненађујућих перипетија.
У улози приповједача нашао се Галеријев ратни друг, легионар Леокрит, који је дошао да због личне освете убије овог владара Источног царства, док је мјесто дешавања – августова љетна резиденција Фелиx Ромулиана – данашњи Гамзиград у Србији. Користећи се знањем о прогонима хришћана и мало познатој историјској личности Галеријевог сина Кандидијана, те његовој парадоксалној судбини, Миомир Петровић написао је роман који се чита у једном даху.

Келтов сан – Марио Варгас Љоса

Егзистенцијална авантура у којој се тамна страна људске душе појављује у свом најјаснијем и најпрљавијем обличју. Велики роман Марија Варгаса Љосе.
„Кућа талаца била је мања просторија, али призор је био драматичнији јер је одаја била крцата до те мере да је Роџер једва могао да се креће међу тим начичканим и полунагим телима. Простор је био тако тесан да многе жене нису могле ни да седну ни да легну, него су морале да стоје.... смрад мокраће и измета био неподношљив. Неке жене су биле врло младе, скоро девојчице. Све су имале исти изгубљени, месечарски поглед, с оне стране живота, који је Роџер видео код толико Конгоанки током путовања. Једна од талаца имала је новорођенче у рукама, толико мирно да је изгледало као мртво.
– По ком критеријуму их пуштате? – упитао је конзул.
– Не одлучујем ја, него судија, господине. Има их тројица у Кокилатвилу. Постоји само један критеријум: када мужеви испоруче квоте које дугују, могу да одведу своје жене.
– А ако то не ураде?“
Авантура је започета 1903. у Конгу а завршена једног јутра 1916. у лондонском затвору. Ово је животна прича Ирца Роџера Кејсмента. Херој и негативац, издајник и слободар, моралан и неморалан – његов вишезначни лик се гаси и поново рађа после смрти. Кејсмент је био један од првих Европљана који је обелоданио ужасе колонијализма. С његових путовања остала су два чувена извештаја који су потресли тадашње друштво. Објављивањем делова његових дневника сумњиве веродостојности јавност је учинила све да буде прогнан и заборављен. До данас...

Бернардијева соба – Слободан Тишма

„Бернардијева соба није само роман као догађајност, већ прича која је пронашла и аутора и читаоце, и вози нас и вози у чудесној наизменичности узлазних и силазних лукова на Јадранској магистрали. Испресецаност путања фениксцрвене бубе и тамног мерцедеса, у тамнољубичасто море, у велики хладни Океан. Роман који је кантата распричава се као музика - и на плану доживљаја. Реч је о прозно-поетском меланжу, приповести и рефлексијама, музици и сликама, алхемијским претапањима догађаја, размишљања, боја и облика, намештаја, собе, града и океана. Нарација није линеарна, него испрекидана, музикална, понављајућа, дијалектичка; не путања, него мноштво скретања и сусретања ...Нови роман Слободана Тишме појављује се као нетипична проза, као пасивни отпор и резигнација, као ремећење класичне нарације (система у којем живимо) и препуштање алхемији згушњавања доживљаја и догађаја. Слојеви радње су слојеви заноса који жели да буде непрекидна афирмација, дијалектичка афирмација, ,,Да али Не! Не, али Да! Увек Да, али са задршком“. Стога је прича=доживљај овог романа она кућица коју носи сваки/а уметник/ца. Бернардијева соба је свачија властита соба, место субјекта које је титрање празнине између таласа Океана, соба која нас празни од нас самих.“ 

(Маја Солар)

Слободан Тишма рођен је 1946. године у Старој Пазови. Студирао је књижевност у Новом Саду и Београду. Био је уредник у Индексу, „Пољима“ и дугогодишњи сарадник на Новосадској телевизији, у емисијама „Културни магазин“, „Видеопис“ и „Сазвежђе књига“. Био је фронтмен „Луне“ и „Ла Страде“, култних бендова из осамдесетих година. Своју прву књигу објавио је када је напунио 45 година.

 

 
 На врх