Осетљива равнотежа - Рохинтон Мистри

Осетљива равнотежа посједује онај хумани реализам и епски замах који подјсећа на дјела Чарлса Дикенса. Овај величанствени роман приказује сву свирепост и поквареност, достојанство и јунаштво Индије. Година је 1975. Мјесто је неименовани град на мору. Власт је управо увела ванредно стање, а у тим бурним временима четворо људи који се тек упознају – удовица несаломивог духа, млади студент искоријењен из свог идиличног дома у брдима и два кројача избјегла од кастинског насиља у родном селу – укрстиће животне путеве, приморани да дијеле један мали стан и неизвијесну будућност.
Док се ликови крећу од неповјерења ка пријатељству и од пријатељства ка љубави, Осетљива равнотежа слика незаборавну панораму људског духа у нељудским временима. Писана с хумором, топлином и дубоком људскошћу, она је живо, вишеслојно и снажно дјело из пера једног од најдаровитијих књижевника данашњице.

Цитат: „Добро је, почео си да учиш“, рекао је Авинаш. „У томе је тајна – да нечим заокупиш чула. Јесам ли ти испричао своју теорију о њима? Мислим да су наш вид, њух, укус, додир и слух сви калибрирани за уживање у савршеном свету. Пошто свет није савршен, чула често морамо да искључимо“.

Црвена земља – Лидија Клеменчић

Садија, бака главног јунака овог романа, Мехмета Дурака, има наизглед чудну жељу која се претвара готово у породични виц: тражи да буде сахрањена у Србији. Она жели да се обрачуна са својим поријеклом и напусти „црвену земљу“, како симболички назива крај у којем њена досељеничка фамилија живи у Турској. Мехмет, у жељи да побјегне од несрећне љубави према сусјетки Мирсади, пристаје да испуни бакин завјет. Тако ће Садија вјечито почивалиште заиста наћи у Србији, а главни јунак Црвене земље мјесто за живот у Сребреници, одакле је њихова породица поријеклом. 
Мехмет се заљубљује у Биљану, колегиницу са вечерњег курса, али и та љубав остаје неузвраћена. Ипак, успијева да заснује породицу са другом женом и дјелује као да је ипак успио да нађе мир. Осим тога, Сребреница дише пуним плућима: привреда града напредује, локално образовање се развија, његују се пријатељства која не обраћају пажњу на вјерску припадност, забава, провод, ашиковања посвуда... Дјелује као да ништа не би могло да науди миру и благостању. Међутим, на лица дојучерашњих пријатеља и сусједа рат навлачи непрепознатљиве маске које у сваком од њих носе и трагичне унутрашње промјене. Догађаји незаустављиво воде ка суровој завршници...
Лидија Клеменчич је написала храбар и идеолошки непристрасан роман о једној од најболнијих тачака новије балканске историје. Ако је први дио Црвене земље кадар да забави читаоца, финале књиге никога неће оставити равнодушним. У сваком случају, пред нама је роман гдје је читаочево поистовјећење са ликовима и радњом неминовно.

Кућа великог крова – Анчи Мин

Овај страстан, драматичан и свеобухватан роман омаж је славној књижевници Перл Бак, али и Кини посматраној кроз визуру „малог човјека“, кроз очи праве јунакиње ове књиге – Врбе Ји.
У варошици Џенђенг одрастају двије дјевојчице, једна црнокоса, а друга са црном капицом да се не би разликовала. Док Врба Ји, мала преступница, ратује са својим оцем – лоповом, јпесником и слаткорјечивим преварантом – Перл води сопствену нијему борбу са оцем чудаком, мисионаром Абсаломом. Топла, предивна, хумористична прича о њиховом дјетињству само је увод у крупније догађаје који ће земљи донијети ломове, а њиховим породицама и пријатељима трагедије. Но упркос свим преокретима судбине двије пријатељице остају нераздвојне и годинама се враћају једна другој. Врба Ји успијева да се школује и као новинарка крене стопама своје другарице, те да тако зађе и у умјетничке кругове великог града. Ту ће се, међутим, испријечити прва препрека: заједничка љубав Перл Бак и Врбе Ји према заносном младом пјеснику Сју Џи-Моу.
Анчи Мин у потпуности успијева да прикаже оне мало или нимало познате дијелове биографије Перл Бак који су, овакви или барем слични, свакако морали постојати и утицати на обликовање славне списатељице.

Иако исприповиједана на једном бурном историјском фону, Кућа великог крова, међутим, крајње је лирско дјело. Једноставна безмало попут дјечје приче, казивана мирним, стрпљивим тоном несаломиве кинеске жене, она је, како каже критичар Дона Симан из Буклиста, „страсно подробна, драматична и свеобухватна“. У сваком случају то је књига која ће задовољити и заљубљенике у Перл Бак и читаоце које занима савремена кинеска историја, а извјесно свакога ко ужива у класичном, питком и чистом приповиједању.