Осмо чудо – Весна Алексић

„О питањима срца моја Каћа господски ћути или се, у бољем случају, само презриво осмехне и колико знам, заљубљена је само у Баха. Ја сам, откад знам за себе, безнадежно заљубљена само у Владу (о чему ћутим као дубока ноћ). С друге стране, наш брат Боба чини фантастичну равнотежу. Не само да је у сваком полугодишту заљубљен у неку другу, него нас о стању свога срца толико детаљно обавештава и смара, да то често има озбиљне последице по мир и ред у нашој кући.“

Ово је дио из књиге прича Осмо чудо. Ријеч је о тинејџерки Невени која има старију сестру и млађег брата, те она за себе каже да је сендвич-дијете. Како је то када си истовремено и старији и млађи (по потреби), када ти у кућу уђе Петроније - кућни дух који уноси немир и неред у дом, како је то када си заљубљен, како је то када друга кога свакодневно виђаш одједном угледаш сасвим другим очима... Многи ће препознати себе, своје родитеље и пријатеље у овим интересантним, али у исто вријеме и топлим причама Весне Алексић.

Мама, волим те – Вилијем Саројан

Вилијам Саројан је амерички писац јерменског поријекла. Поред писања романа и прича, бавио се и кинематографијом. Живио је од 1908-1981. године.

Кад прочитате овај роман онда вам ријечи `добра дјеца` значе много више него кад то чујете у школи или негдје другдје. То нису само послушна дјеца, она су добра и по томе што знају у животу да буду благо радосна и што им разговори понекад личе на пјесму.
Однос између мајке и ћерке је онакав какав жели свака ћерка, али који не умије да оствари свака мама.
Као и све велике дјечије књиге Мама, волим те је књига која нас плаши и растужује, али нас исто тако осваја својим чудесним и смијешним догађајима.

Софија у канџама Смора – Раша Попов

У овом роману Софија сада има петнаест година и несрећно је заљубљена. Одрекла се чак и прославе рођендана. Пролази кроз пакао који јој приређује друг који мисли да су мишићи најбитнији на свијету. Почиње и нова школска година, а Софија постаје средњошколка. Шта све носе ти средњошколски дани, ко је Смор из наслова овог романа и да ли ће се она истргнуту из његових канџи питања су на која се одговори могу пронаћи уколико прочитате ову књигу.

Цитат: „- Нису то тричарије. Сећаш ли се кад си после шеснаестог рођендана тражила од маме свилену љубичасту хаљину. Требало је да идеш на модну ревију у гимназији. -

- Ћути! – припрети му мама. – Љубичаста свила за младу скромну девојку! Неморално мамљење похотника! Она тад треба да се носи скромно, ђачки, а не да се шепури по писти вајне ревије!

- Тако говориш данас! А онда у својој шеснаестој, мајци си џигерицу појела сузама и преклињањем. На крају ти је сашила ту љубичасту додолу! Ишла си на ревију. Ходала си захињана у струку и ломна у глежњевима ногу. Штавише, изабрана си била за краљицу вечери! Добила си педесет црвених ружа ... У дневнику си записала: `Може ли ико бити срећнији од мене! Доспела сам у рај!` ... Сад свом детету које се од твог стабла оплемениле, не даш да мрдне...!“