Смрт и њени хирови - Жозе Сарамаг

У поноћ 1. јануара, у једној неименованој земљи, на мистериозан начин смрт престаје да посећује њене становнике. Од тог тренутка нико више не умире и одговор на ову невероватну појаву нису у стању да дају ни научни, ни државни, ни црквени ауторитети. Преко ноћи пропадају осигуравајућа друштва, прети банкрот пензијског система, а и хришћанско учење о васкрсењу озбиљно је доведено у питање... Како обични људи доживљавају смрт у овим околностима, на шта су, упркос првобитном усхићењу, спремни да би је се поново домогли – приповеда се у овом роману барокног стила и раскошне имагинације, још једној Сарамаговој алегорији која дотиче вечна питања човековог постојања и његове судбине.

Сарамагова проза је глас који обухвата све гласове, као универзални унутрашњи жамор. Они који нису читали Сарамага раније биће запрепашћени већ од прве странице романа, чим приповест отпочне речима: „Следећег дана нико није умро.“
Stiven Pul, Guardian

На почетку романа, када смрт престане да убија, обични људи су усхићени. Схватају да су се домогли „највећег сна човечанства од његовог прапочетка”. С временом, за трезвеније умове, крај умирања претвара се у претњу: „Ако не почнемо поново да умиремо, за нас нема будућности!“
D. T. Maks, The New York Times

Сарамаго преобраћа смрт у људско биће, она постаје жена, и то, према пишћевој замисли, дама тридесетих година, дезоријентисана, прелепа, помало сита свог древног заната, штавише, ако се тако може рећи, помало тужна.
La Revelacion

Смрт и њени хирови преиспитује низ теолошких и метафизичких питања о пожељности утопије, могућности раја и правих основа религије.
Džejms Vud, The New Yorker

Бриљантна сатира која задире у природу смртности.
Ben Bolig, The Observer    

Господарица смрти – Аријана Френклин

Четири сурова убиства... сурови убица и једна необична жена која открива тајне мртвих...

У средњовековном Кембриџу убијено је четворо деце. Католичко становништво оптужује своје суграђане Јевреје. Да би се спасли линча, кембрички Јевреји траже заштиту од краља. Хенри ИИ није пријатељ Јевреја - заправо, није ничији пријатељ - али верује у ред и закон и неопходан му је новац који се прикупља од јеврејског пореза. Од свог рођака, краља Сицилије - чији су поданици најбољи европски медицински експерти - тражи да му пошаље свог најбољег „господара смрти", претечу данашњег криминалистичког патолога. Италијански доктор одабран за овај задатак, млади стручњак са Универзитета у Салерну, експерт је за анатомију и криминалистичку истрагу. Али, њено име је Аделија; краљу је послата „господарица смрти".

У заосталој и сујеверној земљи попут Енглеске, Аделија се на сваком кораку суочава с опасношћу. Да би избегла оптужбе за вештичарење мора да крије свој прави идентитет. Помаже јој један од краљевих порезника, сер Роли Пикот, човек који води властиту истрагу. Бивши витез крсташ, Роли може бити прекопотребан пријатељ - или злотвор за којим трагају. Дуж сеновитих обала Кембриџа, лов се интензивира, а убица се спрема да поново нападне...„Веома забавно! Френклинова успева да живописно ослика дванаесто столеће својом добром причом. Хероина је бриљантна а сви детаљи одлични."

- КЕЈТ МОСИ, ауторка Њујорк Тајмсовог бестселера Лавиринт

„Предузимљива, бриљантна хероина романа Господарица смрти средњовековни је пандан истражитељке из серије Место злочина."

- КАРЕН ХАРПЕР, ауторка бестселер серијала Мистерије Елизабете И

„Истражитељи Места злочина сусрећу се с Кантерберијским причама, у криминалистичкој драми која се одиграва у Енглеској дванаестог века."

- Киркус Ривјуз

Прекомерна употреба силе – Вида Црнчевић Басара

Ишчитавајући роман Прекомерна употреба силе Виде Црнчевић Басара, писан техником литерарног омнибуса, имамо утисак као да присуствујемо драматично узбудљивом ријалитију краја осам¬десетих и комплетних деведесетих година прошлог века, чији смо били и сведоци и жртве. Кроз ову сторију наглашене урбане иконографије, ту на Карабурми и у парку Студентског трга циркулишу представници бројних ефемерних класа – од губитника до софистицираних превараната, те имбецилних и препотентних владара ситуацијом и тренутком. Панкери, хевиметалци, наркоси, лезбоси, чине цео један узвишени мегаполијски хаос, који дише пуним, жестоким и „кардиналним плућима“. Прича о њима прераста у убедљиво штиво које, без обзира на пунокрвни веризам, од стварности не тражи огледање, већ крв, зној и сузе. Вида Црнчевић Басара на примеру породичне саге усковитлава огроман простор значења, као што су обновљена чулна, духовна, телесна, трагалачка и самотрагалачка, појединачна и колективна људска својства Насловна парадигма је концентровано исходиште теме, драматургије, ликова и односа, сећања и стварности, зебњи и последица. Рат се на фону породице и одређене уже заједнице третира врло сугестивно и стилски убедљиво, добро диференцираним ликовима, њиховим по личном исходу ипак различитим судбинама, следећи, условно речено, суптилну ауторску наративну стратегију. То се у прози остварује врло ретко и успева само понеком.