Чика са брадом и друге дунавске баладе - Арсен Диклић

Као дијете, пјесник Арсен Диклић заволио је ријеку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а када је одрастао, најљепше дане провео је на Дунаву и Сави. Из те љубави и снова на ријекама поникле су многе његове приче и пјесме. Насловна пјесма ове збирке, Чика са брадом, говори о тужном сну једног усамљеног и већ остарелог аласа. Њему се „једне ноћи врло мутне, ноћи тамне и злослутне“ приснило да су га посјетила три неназнанца. Били су веома жедни и он им је дао да пију. Као уздарје за угашену жеђ, незнанци нуде чики да пође с њима. А шта се десило након тога откријте у овој збирци пјесама. Ах, да ту се помиње и један мали пјесник – Брана.

Нина и тајно око Атлантиде

„Четири кита су се приближила Даху из дубина и деца препознаше Мегару, женку великог белог кита коју су упознали пре него што су стигли у Атлантиду. Моћна животиња је довела са собом четири своје највјерније ружичасте женке кита.
Мегара је протресла главом и увис избацила млаз флуоросцентне воде, а Макс је на то одговорио наклоном у знак поздрава: „Нина и ја ћемо ксе попети Мегари на леђа. Ви остали ксвако по једног кита. Видећете како је фантакстично летети-пливати у алхемијском универзуму“, рекао је Андроид и скочио на главу љупког белог кита.
Цвркут ласта је још више улепшавао ово фантастично путовање на које су се упутили млади алхемичари.“

Невена – Слободан Јанковић

Узбудљива прича о узбудљивом роману, двије паралелне приче које се стапају у једну. То би, у најкраћем биле основне карактеристике најновијег романа за дјецу „Невена“ плодног и свестраног књижевног ствараоца Слободана Јанковића, аутора више од тридесет књига афоризама, хуморески, проповједака и романа, намијењених најмлађима и одраслима, те више  стручних и научних радова и књига из области медицине (јер, он је доктор медицинских наука, дугогодишњи истакнути љекар специјалиста, руководилац у здравству и универзитетски професор, што је у овом случају важно споменути с обзиром на тему романа која подразумијева и извјесна знања аутора из области медицине).
Јанковић се у овом роману опредијелио за тему  ријетку у књижевности уопште, а нарочито у дјечијој књижевности: након више од деценију и по заљубљен брачни пар, у свему срећан осим у томе што нема порода, коначно добија кћерку Невену, а послије тога њихова „дјечија собица“, коју су раније уређивали  и само у машти у њој чули дјечији смијех , пуни се синовима и кћеркама. С њиховом судбином преплићу се судбине и других људи, што доприноси и динамици романа који ће у даху читати и одрасли читаоци.