11. април 2014. године Представљен Дневник проте лозничког Игњата Васића (1812-1888)
У Библиотеци су представљене књиге ( дневници) проте лозничког Игњата Васића који је живио у 19. вијеку.
Уједно је био и народни посланик и национални и културни радник. Први његов дневник објавила је Библиотека Вуковог завичаја из Лознице 2012. године поводом 200.годишњице од рођења утемељитеља прве књижнице и читаонице у Лозници, организатора прве позоришне представе у Подрињу и Лозници и оснивача најстаријег лозничког културно- просвјетног друштва, истакао је Томислав Чотрић, уредник ових издања, који је и запослен у лозничкој библиотеци.
Друга књига проте Игњата Васића, „Дневник о босанским и пограничним приликама од 1872-1877.“ објављен је ове године , такође у издању лозничке библиотеке. Наша библиотека као приређивач није хтјела задирати у језик и ортографију протиног текста који би могли бити и предмет посебне анализе. Интервенисало се само у случајевима када су биле у питању више него очигледне штампарске грешке, што се може упоредити са протином преписком , нагласио је Чотрић.
Милован М. Радивојевић , један од уредника ових дневника , рекао је да је прота Игњат Васић сам записао да се „ни од кога овлашћен а из братске љубави, за прилике у Босни, тј. за мученички и ропски живот браће наше под Османлијама и потурицама“ почео интересовати од самог доласка у Лозницу 1844.године. Пажљиво је ослушкивао гласове из босанског „вилајета“, прикупљао писана и биљежио усмена „извешћа“ која су долазила са лијеве обале Дрине. У почетку без јасно одређеног циља мада су нека од њих угледала „бела света“ у новосадском „Дневнику“ и „Напретку“.
Вјероватно највећу подршку за прикупљање извјештаја проти Игњату Васићу дао је Јован Ристић , министар спољњих послова у Влади Кнежевине Србије – нагласио је господин Радивојевић на представљању Дневника о проти Игњату Васићу у Бијељини.
Оригинал рукописа који носи назив
ДНЕВНИК ИЗВЕШТАЈА О БОСАНСКИМ И ПОГРАНИЧНИМ ДОГАЂАЈИМА 1872, 1873, 1874 И 1875. ВОЂЕН ИГЊАТИЈЕМ ВАСИЋЕМ, ПРОТОМ ЛОЗНИЧКИМ У ОКРУГУ ПОДРИЊСКОМ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ и данас се чува у посебној грађи Архива Србије под бројем 15.
