Он је навео да књига одговара на питање зашто се са носталгијом људи сјећају тог времена, иако оно "објективно није било ни еконоски нити политички баш предивно".

Карајлић каже да је књига, заправо, само на површини сарајевска прича, али суштински је то свјетска прича у којој сваки човјек на планети може да осјети љубав између њега и родног града, али и тренутка када се из тог родног града одлази. "Сарајево је мој родни град, али да ли га волим или не... одговор на ово питање ћу сакрити", рекао је Карајлић.

Он је рекао да је књига много продаванија у центру Србије, међу људима који нису имали никакве везе са Сарајевом, него гдје би, по логици стари, требало бити много више оних које то интересује.

Карајлић је додао да је књига, једном ријечју, заинтересовала све оне који јесу или нису из Сарајева.

Он је истакао да је Сарајево имало "митолошку снагу" у бившој Југославији и представља симбол нечега што су посебно вољели сви – од Вардара па до Триглава, одакле и велика заинтересованост људи из Македоније, Србије, Црне Горе... за књигу "Фајронт у Сарајеву".

"Сарајево је носило нешто што је плијенило и што је имало свој посебан печат", рекао је Карајлић.

Коментаришући питање о језику на којем је књига писана, Карајлић је рекао да је писана на српском језику.

"Писао сам књигу управо онако како смо ми тада у Сарајеву говорили, са доста ријечи које су у то вријеме биле у употреби као западна варијанта, па се може помислити да је писана на српскохрватском", рекао је Карајлић.