Он је указао на опасност да се међурелигијски расцјеп који се десио у БиХ, а сада се, како је рекао, донекле дешава у Бугарској и Македонији, може искористити за покретање новог рата на овим просторима.

"Нови ратови нису у интресу балканских народа и треба их се клонити, али они се споља могу итетако подстаћи, на то не смемо да наседамо. У том смислу Република Српска може бити искориштена за покретање неког међуцивилизацијског дијалога", појаснио је Пророковић.

Према његовим ријечима, Србија на унутрашњем плану наредних деценија мора да подстиче демографски раст, а као основни геополитички интерес наводи потребу веће присутности на овом простору сила попут Русије, Кине и исламских земаља које благонаклоно гледају на српски фактор.

"Криза у ЕУ и целом западном свету је драматична, не само економска, него и политичка, идентитетска и демографска, што нису околности у којима се може планирати даље напредовање и освајање нових економских простора", рекао је Пророковић.

Он указује да у таквим околностима велике државе обично предузимају некакве одбрамбене стратегије, а као највјероватнију од њих сматра да ће балканским државама наредних деценија бити намијењена судбина граничних или изванграничних појаса око Европе који ће спријечити неконтролисани прилив миграната из разних дијелова свијета.

На промоцији у Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини Пророковић је рекао да је књига спремљена за стогодишњицу Првог свјетског рата да би показао да интереси средњоевропског континентализма и њемачке геополитичке школе остају дугорочни и да се у континуитету проводе на Балкану.