Жабе - Мо Јен

Добитник Нобелове награде за књижевност 2012.

Мо Јенов роман Жабе, објављен 2009. године, дотиче најболнија места у души кинеског народа у XX веку, и умногоме проширује досадашње представе романескног књижевног израза.

Проткан живописним и дирљивим појединостима, овај роман у епистоларној форми, интроспекцијом, проговара о „историја рађања“ у модерној Кини у периоду од шездесет година и посвећен је десетинама хиљада људи који су у овој земљи на својој кожи осетили политику планског рађања. Кроз живот главне јунакиње, сеоске бабице, која је више од пола века помагала женама да побаце, писац сучељава традиционална схватања и модеран приступ овој и данас осетљивој теми у Кини. Истовремено, Мо Јен разголићује ускогруд и противречан духовни свет кинеских интелектуалаца, оличен у карактеру Пуноглавца, наратора и драмског писца који се дописује са својим јапанским колегом Сугитанијем... Кроз довитљиву игру речи у наслову, која на кинеском асоцира истовремено на дете, на име кинеске богиње која је створила људски род и на непривлачну барску животињу, Мо Јен дискретно и духовито раскринкава комунистички режим у својој земљи.

Роман Жабе је награђен наградом „Мао Дун“, највишом наградом за књижевно стваралаштво у Кини.

„Сложена симболичка структура овог дела у први план истиче потребу да се живот преусмери у сагасности са основним људским правима и припадности људској заједници, да се одлучно заштити од политичке искварености и моралног пропадања.“ Јинде Жанг, Кинеске перспективе

Балтимор - Јелена Ленголд

Изврстан роман о три годишња доба у животу једне савремене Београђанке.
Пролеће, лето и јесен који се описују у овом роману чине да ова Београђанка јасније него икада сагледа сав свој живот, а поготову да сагледа сопствену свакодневицу.
У тој свакодневици она опажа стално понављање истих ствари, у љубави, тако на послу, у породици и пријатељствима, као и у покушајима да се побегне од досаде и равнодушности.
Брижљиво сликајући унутрашњи свет своје јунакиње, Балтимор приповеда о простору између љубави и смрти, између интиме и празнине, између ћутања и неразумевања, између стварности и Интернета, између београдске свакодневице и wеб камере која јунакињу одводи у Балтимор, између писања и одласка код психијатра.
Упечатљива прича о јунакињи наших дана.
Један од најбољих српских романа у последњој деценији.

Умберто Еко - Нулти број

„Духовито и виспрено… Еко у пуном сјају.“ – Pablišers vikli

Нулти број је одмах по објављивању подигао прашину око имена најпознатијег италијанског писца данашњице и изазвао нове раздоре међу већ зараћеним таборима Екових обожавалаца.

Новине више посвећене изнудама и уценама него преношењу вести.

Параноични уредник који лута улицама Милана, реконструишући последњих педесет година у савременој историји, и проучава „последње дане“ Бенита Мусолинија.

Убиство папе Јована Павла И, тајне службе које управљају терористима, двадесет година крвопролића и догађаји који делују измишљено све док медији не објаве да су се заиста збили.

Крхка љубавна прича између двоје рођених губитника, несуђеног писца у педесетим и рањиве девојке која пише трачерске вести о познатима, а жуди за озбиљним новинарством.

Еко се овде поново враћа својој омиљеној тематици – теоријама завере и лажним митовима, али овом приликом не урања у далеку прошлост већ се окреће новијој италијанској историји. Довитљиво замишљен као негација новинарске професије, овај роман помало је и гротескна пародија нечега што се заиста одиграло у многим италијанским режимским новинама током такозване Друге републике.